PREZENTACIJA VEŽBE

Ciljevi:

• Razumeti prednosti i ograničenja slike kao izvora informacije
• Koristiti sopstvene predstave o stvarnosti kako bismo ih preispitali i dekonstruisali

Kroz ovu vežbu se radi na slici i njenim mogućim interpretacijama. Od učesnika će se tražiti da osmisle priču na osnovu fotografije ili kratkog video snimka.

Ista slika će biti pokazana različitim grupama (na papiru ili na projektoru). Svaka grupa, bez konsultacija sa ostalima, treba da predloži legendu i/ili da ispriča priču ove fotografije.

Varijacija:

– Prilikom objašnjavanja uputstava, moguće je dati smernice u vezi sa pričom koju treba ispričati. Primera radi, jedna grupa treba da ponudi pozitivnije, zabavnije tumačenje a druga treba nasuprot tome da prikaže sadržaj fotografije kao negativan ili tužan.

TOK VEŽBE

1. Odabir slika: predavači treba da pripreme vežbu unapred tako što će pronaći fotografije ili video snimke koji se mogu tumačiti ili koji su nedavno lažirani ili se njima manipulisalo. Moguće je odabrati poznate fotografije za koje mladi učesnici možda ne znaju (na primer, fotografiju muškarca koji stoji pred tenkovima kineske armije u doba protesta na trgu Tijenanmen 1989. godine u Kini).

2. Priprema sale: podeliti učesnike u grupe i udaljiti ih što više jedne od drugih kako bi se izbegao međusobni uticaj.

3. Pregled fotografije: vežba se može raditi na dva načina, bilo projektovanjem slike na ekranu tako da ih vide sve grupe a zatim smišljanjem priče na papiru ili računaru, bilo davanjem slike svakoj grupi pojedinačno, na papiru ili na računaru.

4. Smišljanje priče: Učesnici se mogu osloniti na svoje tumačenje i smisliti/napisati priče različitih dužina u skladu sa inspiracijom ili traženom emocijom (u formi novinarskog članka ili ispričane priče).

5. Kolektivna prezentacija: u ovoj fazi vežbe, svaka grupa po redu predstavlja svoju priču ostalim učesnicima, koji posmatraju i reaguju na prezentacije.

6. Proveravanje izvora: kada sve grupe završe prezentaciju, otkriva se prava priča koja stoji iza fotografije uz podsećanje na pravi kontekst u kojem je napravljena (što takođe može dovesti do proveravanje činjenica (videti DOKUMENT 8 – borba protiv lažnih vesti i DOKUMENT 7 – kritički pristup informaciji)

7. Vežba se može okončati zajedničkom debatom o upotrebi slike kao dokaza i mogućim manipulacijama i tumačenjima.

PRILAGOĐAVANJA VEŽBE ONLAJN PRIMENI

1. Predavači treba da pripreme vežbu unapred. Treba da potraže fotografije i da ih pošalju mladima elektronskom poštom.
2. Predavač kreira link na ZOOM-u (ili na drugoj platformi) i šalje ga mladima.
3. Na video sastanku sa predavačem, mladi ponovo mogu da pogledaju fotografiju.
4. Predavač formira grupe mladih. Svaka grupa se sastaje preko sistema odvojenih soba koji predviđa većina platformi za konferecnije na daljinu.(npr ZOOM). Učesnici mogu slobodno tumačiti sliku i smisliti / napisati kraću ili duži priču u skladu sa svojom inspiracijom ili traženim osjećanjem (u formi novinarskog članka ili ispričane priče). Oni rade na zajedničkom dosijeu na platformama Google Drive, Framapad ili drugim.
5. Kada završe pisanje, mladi se vraćaju na plenarni sastanak. Svaka grupa po redu prezentira svoj rad ostalima, što omogućava posmatranje i reagovanje na razne rezultate.
6. Kada sve grupe završe prezentaciju,otkriva se prava priča koje stoji iza fotografije uz podsjećanje na pravi kontekst u kojem je nastala.
7. Vežba se može okončati zajedničkom debatom o upotrebi slike kao dokaza i mogućim manipulacijama i tumačenjima.

PREZENTACIJA VEŽBE

Ova vežba omogućava učesnicima da se stave u položaj novinara koji proverava činjenice („fact-checker“) kako bi proverili istinitost informacije, posebno slike (ili video snimka). Cilj vežbe je da pokaže kako se može manipulisati slikom, kako se ona izvlačenjem iz konteksta ili pogrešno tumači na internetu, a posebno na društvenim mrežama. Učesnici će tumačiti fotomontažu ili manipulaciju određenom slikom (na primer izvlačenjem iz konteksta) u cilju dezinformisanja internet korisnika.

Varijacije:

• Ova vežba se može raditi u grupama ili individualno
• Vežba će biti dinamičnija ako se određene slike daju na proveru raziličitim grupama/učesnicima, a vežba se predstavi kao takmičenje za najbolju proveru.

TOK VEŽBE

1. Odabir slika: Predavači treba da pripreme vežbu unapred tako što će pronaći aktuelne fotografije ili video snimke koji su nedavno bili predmet manipulacija.
2. Priprema sale: za ovu vežbu učesnici moraju imati pristup računarima i internetu.
3. Pregled fotografije: Predavači treba da smeste grupe učesnika pred računare. Vežba se može raditi na dva načina, tako što će se slika direktno podvrgnuti proveri na USB memoriji ili računaru, uz objašnjenje da joj treba otkriti poreklo; ili deljenjem lažne informacije u celosti, odnosno članka ili objave na društvenim mrežama.
4. Provera izvora: Proveravanje izvora slike/fotografije se može obaviti preko alata Google Images tako što će se slika postaviti u polje za pretraživanje Google Images. Vebsajtovi https://tineye.com/ ili Google Images (https://www.google.com/imghp?hl=FR) omogućavaju pretragu na osnovu fotografije. Ovi pretraživači nalaze na vebu slike slične sadržine i često pronalaze poreklo slike.
5. Kolektivna debata: Kolektivna prezentacija daje mogućnost reagovanja na dobijene rezultate. To je trenutak za podsećanje da je postupak provere brz, jednostavan i koristan za zaštitu od manipulacija.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE ZA ONLAJN PRIMENU

1. Predavači treba da pripreme vežbu unapred: da pronađu fotografije i video snimke koji su nedavno bili predmet manipulacija ili lažiranja i da ih mladima pošalju mejlom;
2. Predavač pravi link na ZOOM-u (ili na drugoj platformi) i šalje ga mladima;
3. Na video sastanku sa predavačem, mladi mogu ponovo pogledati fotomontažu ili lažirani video.
4. Predavač deli mlade u grupe. Svaka grupa se sastaje prema sistemu odvojenih soba koje dostupnom na većini platformi za konferencije na daljinu (npr. ZOOM). Ove grupe će voditi istraživanje na internetu.
5. Kada pronađu izvor fotografije, grupe se vraćaju na plenarni sastanak i daju odgovor opisujući postupak traženja i ciljeve autora manipulacije.

PREZENTACIJA VEŽBE

Ova vežba se sastoji u gledanju i analiziranju TV dnevnika.

Ciljevi:

• Otkriti način na koji TV dnevnici prenose informacije.
• Razumeti izazove snimanja novinarske emisije
• Upoznati se sa mehanizmima pravljenja i emitovanja informacija (novinarski zanat, deontologija, ekonomski model itd.)

Varijante: Učesnicima možete prikazati dva TV dnevnika koje će nakon toga upoređivati. Takođe mogu odgledati jednu reportažu iz TV dnevnika i drugu koju je napravio kanal za zabavu i informacije (npr. BuzzFeed) na istu aktuelnu temu. Nakon toga učesnici porede dva oblika emitovanja informacija.

TOK VEŽBE

1. Priprema sale: Nameštanje materijala za gledanje
2. Gledanje TV dnevnika
3. Podela učesnika u grupe i podela formulara: Za realizaciju ove vežbe, predavači treba da naprave dve (ili tri) grupe polaznika. Svaka će posebno odgovarati na pitanja.

   Predavači unapred pripremaju formulare za vežbu. Oni sadrže pitanja za učesnike o različitim aspektima pogledanog TV dnevnika → VIDETI RUBRIKU „DODATAK“ sa primerom FORMULARA.

4.  Odgovori na pitanja po grupama: Svaka grupa radi na zajedničkom odgovoru. Bira se jedan izveštač po grupi koji će dati odgovor tokom kolektivne prezentacije rezultata.
5. Kolektivna prezentacija: iznose se najvažniji elemeti koje su uočili učesnici.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE ZA ONLAJN PRIMENU

1. Predavači treba da proslede mladima internet linkove za gledanje TV dnevnika ili video snimke i formulare (–> videti rubriku „Dodatak“)
2. Mladi mogu da gledaju TV dnenvik na daljinu
3. Mladi se podele u grupe i odgovaraju na pitanja. Mogu raditi na daljinu preko Google Drive-a, Framapad-a itd. Mogu da rade i na zajedničkom fajlu.
4. Prezentacija rezultata se organizuje preko platforme za videokonferencije (npr. ZOOM). Predavač treba da napravi link za pristup i da ga pošalje mladima.
5. Tokom prezentacije, samo izveštač grupe može da daje odgovore. Predavač može odabrati izveštače pre početka vežbe ili to mogu učiniti mladi u svakoj grupi.
6. Predavač može da koristi sajt „post it online“ za izradu tabele (npr. https://note.ly/) i da nakon toga animira debatu.

DODATAK: FORMULAR ZA VEŽBU

ŠPICA: Kakav je vaš utisak o muzici špice? Da li je ona uvek ista? Koja je njena uloga? Šta predstavljaju slike ili simboli koji se koriste? Kakve emocije žele da izazovu? Koje su dominantne boje?

VODITELJ I DEKOR: Da li vam je voditelj poznat? Kako je obučen? Kakvo mu je držanje? Kojim izrazima počinje TV dnevnik? Kakav je ton voditelja? Kako ga snimaju? Krupni ili srednji plan? U šta gleda?

SADRŽAJ: Koje teme su najavljene? Kojim redom (i zašto, po vama)? Kako su teme prikazane (trajanje, ton i sl.)? Šta prikazuju slike i koja je njihova funkcija? Koje su najbitnije informacije koje daje voditelj?

PREZENTACIJA VEŽBE

Vežbanje debate o fimu podstiče mlade da uzmu reč i da iznesu mišljenje o društvenim temama (emigracija mladih sa Balkana, etničke tenzije, diskriminacija LGBT+ zajednice, rasprostranjenost korupcije, itd.) gledanjem reportaže ili video snimka. Nakon toga sledi debata koja učesnicima daje mogućnost da formulišu svoja gledišta, a mladima omogućava da se suoče sa drugačijim idejama i sagledaju i druga stanovišta poštujući i slušajući druge.

Ova vežba takođe omogućava razgovor o pitanjima prikaza na ekranu i moguće upotrebe slika u obradi neke problematike ukoliko se radi o filmu, kao i analizu medijskih audiovizuelnih alata kao što su dokumentarci i reportaže.

Vežba dodatno razvija kritički duh mladih time što razvija znanje stečeno gledanjem reportaže ili filma razumevanjem mehanizama širenja informacije putem slike, a zatim i kroz diskusiju.

Pored toga, ova vežba je korisna zbog upotrebe audiovizuelnog alata koji mladi generalno vole i koji im lakše privlači pažnju.

TOK VEŽBE

1. Priprema debate o filmu: Animatori pronalaze reportažu, igrani ili dokumentarni film o pitanjima na kojima žele da rade sa učesnicima.

2. Priprema formulara za mlade: animatori treba da podele učesnicima formulare za vežbu u kojima su najvažniji podaci o filmu (podaci o reditelju i kontekst koji objašnjava šta ga je motivisalo da snimi film). Primer tabele za analizu (koja se prilagođava po potrebi): VIDETI RUBRIKU „DODATAK“

3. Priprema sale i potrebnog materijala (projektor, zvučnici, stolice/stolovi).

4. Podela dokumenata: učesnici modu ispuniti prvi deo dokumenta tokom gledanja

5. Projekcija filma/dokumentarca

6. Pred početak debate, važno je napraviti uvod u kome će učesnici uvideti mehanizme za prenos informacija (Intervju? Skrivena kamera? Da li je ispričana priča tužna ili uliva nadu? Pozitivne/negativne slike? itd.)

7. Animiranje debate uz pomoć drugog dela formulara „Pitanja za učesnike“ koji su predavači unapred pripremili. Debata treba da podstakne učesnike da razmišljaju o odabranoj problematici.

Primer: Predavač može iskoristiti citat ili scenu iz filma koja se može različito tumačiti. On iznosi svoj stav i pita mlade da daju svoje mišljenje i da ga obrazlože. Zauzimanje stava se označava i fizički, pomeranjem mladih u sali, u stilu pokretne debate (učesnici staju levo, desno ili u sredinu sale u zavisnosti od zauzetog stava). Kada se pridruže svojoj grupi, mladi treba da iznesu svoje mišljenje. Mogu da promene poziciju, ali ne i da ostanu u sredini.

8. Zaključak i utisci: U ovoj fazi treba pitati učesnike za utiske o vežbi (da li im se dopala debata, film?) i podstaći ih da što više koriste ovaj tip medija, koji je generalno više analitičan i pouzdan od informacija koje brzo pronalazimo na internetu.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE ZA ONLAJN PRIMENU

1. Predavači treba da obezbede mladima video dokument ili pristup platformi za gledanje igranih/dokumentarnih filmova i formulare (videti dodatak: tabela za analizu prilikom debate)
2. Mladi mogu pogledati film na daljinu
3. Mladi odgovaraju na pitanja iz formulara
4. Predavač pravi link na platformi za videokonferencije ZOOM (ili nekoj drugoj) i šalje ga mladima
5. Na „virtuelnom sastanku“ predavač deli mlade u grupe (prema broju učesnika).
6. Zahvaljujući opciji podele ekrana koju pruža većina platformi, mladi mogu unositi odgovore i mišljenja u virtuelne post-it forme preko sajta https://note.ly/.
7. Predavač može voditi debatu na osnovu njihovih komentara.

DODATAK: TABELA ZA ANALIZU PRILIKOM DEBATE O FILMU

1/ Reditelj: njegova biografija; koje je filmove snimio osim ovoga?

2/ Likovi u filmu: ko su likovi? Šta rade? Šta govore?

3/ Vizuelni stil filma: opsi vizuelnih elemenata (slike, ambijent itd.); zašto je reditelj baš to odabrao?

4/ Cilj filma: da li reditelj želi nešto da poruči ovim filmom? Zašto za to koristi igrani/dokumentarni film?

PREZENTACIJA VEŽBE

Cilj ove vežbe je pokazati učesnicima koliko su manipulisanje informacijom i stvaranje lažnih informacija jednostavni i dostupni svima, ali i podstaći ih da budu oprezniji kada konsultuju ili otkrivaju informacije na društvenim mrežama.

Stavljajući se u položaj osobe koja proizvodi lažne vesti ili teoretičara zavere, mogu da razumeju alatke i postupke koji se koriste i da lako uoče ovu vrstu sadržaja u svakodnevnoj upotrebi.

Lažne vesti se razlikuju po prirodi i predmetu. Tako se može raditi o komercijalnoj lažnoj vesti, vesti koja zagovara teoriju zavere, naučnoj, političkoj vizuelnoj lažnoj vesti ili običnom članku.

TOK VEŽBE

1. Priprema sale: Podeliti učesnike u grupe i dodeliti im računare.

2. Proizvodnja:

1. Tokom ove faze, učesnici biraju teme o kojima žele da proizvedu lažnu vest (nauka, politika, itd.). Predavač takođe može da predloži opštu tematiku ili određenu temu mladima;

2. Kada odaberu teme, mladi treba da prikupe informacije i argumente kako bi mogli da manipulišu informacijom. Mogu na primer da pronađu članke na temu koju su odabrali i da iz njih izvuku rečenice iz konteksta, da ih izvrnu, itd.; mogu da koriste i softvere za obradu fotografija (npr. Photoshop) ili da se posluže fotomontažama koje su našli na internetu.

3. Kao inspiracija za proizvodnju lažnih vesti, mogu da iskoriste tipičnu šemu lažne vesti:

• priča mora da bude začuđujuća, šokantna;
• moramo da znamo kome se obraćamo, kome želimo da skrenemo pažnju;
• optužiti za „cenzuru“ koja sprečava kruženje te informacije;

  Što se tiče vizuelnog aspekta, mogu da naprave običan članak u Microsoft Word-u ili da iskoriste generator lažnih vesti da bi ostavili ubedljiviji „medijski“ utisak (evo nekoliko linkova: https://breakyourownnews.com/ https://www.thefakenewsgenerator.com/ https://www.worldgreynews.com/add-news )

4. Izlaganje i rangiranje: Jedna po jedna, grupe predstavljaju svoju/e lažnu/e vest/i. Ostali učesnici komentarišu.

1. Predavač beleži zapažanja mladih na tabli. Na kraju ovog dela, mladi treba kroz beleške predavača da uoče odlike lažnih vesti koje se ponavljaju. Imaće zadatak da ponude svoje objašnjenja lažnih vesti, mehanizama, ciljeva i uticaja njihovog širenja;
2. Uzevši kao polaznu tačku objašnjenja koja su dali mladi, predavači podrobnije obrađuju postupke manipulisanja informacijom (videti DOKUMENT 8 – borba protiv lažnih vesti i DOKUMENT 10 – slika i rizici manipulacije slikom);
3. Na kraju vežbe, mladi treba da ocene svaku lažnu vest kako bi nakon toga odabrali najverodostojnije i najuspelije lažne vesti. Mladi treba da objasne zašto su ih baš te lažne vesti najviše ubedile.

5. Zaključak: Ova vežba može da posluži kao uvod u obrađivanje pitanja lažnih informacija i manipulacije slikama i činjenicama.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE ZA ONLAJN PRIMENU

1. Predavač pravi link na platformi za video konferencije ZOOM i šalje ga mladima (može da iskoristi i neku drugu platformu, po svom izboru)
2. Kada ih okupi u „virtuelnu salu“, predavač deli mlade u grupe (prema broju učesnika).
3. Predavač dodeljuje teme o kojima će mladi smišljati lažne vesti.
4. Kada se podele teme, mladi se skupljaju u „privatnim salama“ i organizuju rad na manipulisanju činjenicom. Mogu da vrše pretrage na internetu, da pronađu članke i izvlače njihov sadržaj iz konteksta, izvrću informaciju.
5. Mogu direktno da rade na istom dokumentu putem Google Drive-a, Framapad-a ili drugih onlajn softvera za kolaborativno pisanje.
6. Kada grupe osmisle svoje lažne vesti, pristupaju „glavnoj sali“ i počinje faza izlaganja. Predavač može da iskoristi sajt tipa „post it online“ umesto table (npr. https://note.ly/) i da ga direktno prikaže svim učesnicima putem sistema podele ekrana.

PREZENTACIJA VEŽBE

Cilj ove vežbe je da se učesnici podstaknu da koriste alatke za proveravanje informacije i da sebi postavljaju prava pitanja kada se nađu pred senzacionalnim informacijama.

Tokom ove vežbe, imaće zadatak da među nekoliko članaka/informacija na internetu prepoznaju one koji su lažirani i koje možemo svrstati među lažne vesti od onih koji se bave potvrđenim i proverenim informacijama. Osim toga, moraće da objasne prirodu tih lažnih informacija odgovorom na nekoliko pitanja kako bi se pokrenula šira debata o manipulisanju informacijom.

Moguće varijante:

• Na proveravanju može da se radi grupno ili individualno.
• Članci se mogu proslediti direktno učesnicima na računar (preko USB memorije ili mejlom) ili biti prikazani na ekranu pomoću projektora (u tom slučaju učesnici moraju da pronađu članak pre nego što ga svrstaju u lažne ili istinite vesti).

TOK VEŽBE

1. Priprema članaka: Faza pretrage i odabira članaka je važna jer će od nje zavisiti uspeh vežbe. Predstavljeni članci treba da podstaknu učesnike na analizu, razmišljanje i kritičko posmatranje. Preporučuje se da se izaberu iznenađujuće, ili čak senzacionalne, „prave“ informacije kako bi se učesnicima pokazalo da razlika nije uvek očigledna i da upravo zbog toga treba da joj pristupe kritički. Poželjno je izabrati raznovrsne lažne informacije, na primer lažne vesti iz oblasti nauke, politike, jednu koja se tiče neke poznate ličnosti itd. Ukoliko je moguće, ne bi trebalo da bude više od 6 članaka za analizu, kako vežba ne bi bila prezahtevna.

2. Priprema sale: Podeliti učesnike u grupe ili svakome pripremiti po jedan računar.

3. Podela članaka: Učesnicima treba dodeliti članke na kojima će raditi i koje će razvrstati u jednu od dve kategorije (lažna ili proverena i pouzdana informacija).

4. Proveravanje: Učesnici treba da primene metodu proveravanja informacije i novinarski postupak (videti „DOKUMENT 7 – Kritički pristup informaciji“). Ova metoda može se predstaviti pre vežbe ili učesnici mogu sami da izaberu način proveravanja informacije. Mladima ova metoda može i spontano da padne na pamet. Ako se ona ne objasni na početku vežbe, važno je ipak vratiti se na nju na kraju. Osim toga, pošto sada postoje brojni sajtovi za tzv. „fact-checking“, neke lažne vesti su sigurno već proverene. Učesnici mogu da ih iskoriste ali moraju da razumeju kako je informacija proverena i, ukoliko se radi o lažnoj vesti, koji je postupak korišćen.

5. Izlaganje: Kada se završi proveravanje, svako otkriva svoju podelu na lažne ili istinite vesti (moguće je prikazati članke na ekranu i pustiti grupe da kažu „lažna vest“ kada se radi o članku koji je rezultat lažne informacije ili „nije lažna vest“ za istinitu informaciju). U zavisnosti od grešaka koje su napravili učesnici, treba razumeti zašto su pogrešili i proveriti/ispraviti grešku. Takođe je moguće uvesti varijante izlaganja, tokom kojih se učesnici kreću, na primer da se u prostoriji postave na stranu shodno njihovom odgovoru (oni koji misle da je lažna vest desno, ostali levo) ili da se mladima daju papiri u boji koje će pokazati u zavisnosti od odgovora (crveni papir za lažnu vest, zeleni za proverene informacije).

6. Zaključak: Nakon toga, kako bi se otišlo još dalje u razmišljanju i pokrenula se debata, preporučuje se da se učesnicima postavi nekoliko pitanja, na primer:

• Koji je bio cilj ovih lažnih informacija (prevara, raspirivanje mržnje, promocija neke ličnosti, izborni cilj…)?
• Koji je postupak korišćen u ovim lažnim vestima (manipulisanje slikom, izvlačenje iz konteksta, izmena istinite informacije…)?
• Da li je rad na proveravanju dugo trajao i da li biste mogli da ga ponavljate u svakodnevnom životu?

Kroz ova pitanja se mogu uvesti i drugi pojmovi predstavljeni u nastavnim dokumentima, kao što je na primer fact-checking.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE ZA ONLAJN PRIMENU

1. Predavač pravi link na platformi za video konferencije ZOOM i šalje ga mladima (može da iskoristi i neku drugu platformu po svom izboru).
2. Kada ih okupi u istu „virtuelnu salu“, predavač deli mlade u grupe.
3. Predavač dodeljuje članke grupama.
4. Grupe napuštaju glavnu salu i ulaze u „privatne sale“ (moguće na platformi ZOOM). U njima grupe mogu da istražuju na internetu i razvrstavaju članke u kategorije „lažna informacija“ i „proverena i pouzdana informacija“. Svako može da radi za sebe i da komunicira sa ostalim članovima grupe putem četa ili video konferencije.
5. Izlaganje se odvija u glavnoj „virtuelnoj sali“. Tada predstavnici grupa, koje je unapred odabrao predavač, daju odgovore i objašnjenja u ime grupe.
6. Predavač može da se posluži napravljenim greškama da povede debatu i dotakne se pitanja lažnih vesti, mehanizama njihovog stvaranja i širenja, kao i njihovih ciljeva i uticaja.

PREZENTACIJA VEŽBE

Ciljevi:

• Ponuditi metodologiju za analizu informacije putem koje mladi mogu da ocene sadržaj određenoh članka ili objave
• Podstaći učesnike da se služe novinarskim pravilima
• Razviti kritički duh kroz preispitivanje primljenih informacija

Definicija: Pravilo 5W je novinarski postupak koji omogućava novinarima da jasno urede tekst, kako bi čitaoci razumeli relevantne informacije. Ovo pravilo odgovara na osnovna pitanja u vezi sa nekom informacijom:

Who? (Ko?)

Where? (Gde?)

When? (Kada?)

Why? (Zašto?)

What? (O čemu se govori)

Ovaj postupak je deo kritičkog i planskog pristupa informaciji i stvara okvir za prijem informacije. Učesnici se mogu poslužiti njime da uoče relevantne informacije u određenom članku ili objavi na društvenim mrežama.

TOK VEŽBE

1. Odabrati članak o određenoj informaciji ili lokalnu aktuelnu vest, o kojoj se šire glasine ili dezinformacije
2. Podeliti učesnike u parove i priložiti im dati članak ili objavu
3. Na posebnom listu papira (ili računaru) učesnici odgovaraju što podrobnije na 5W pitanja i ako je potrebno traže informacije u izvorima navedenim u članku.
4. Uporediti odgovore za svako „W“, uraditi zajedničku ispravku i ispisati je na tabli.
5. Osvrt na vežbu i razgovor o relevantnosti svakodnevne primene ove metode.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE NA ONLAJN PRIMENU

Na Google Drive-u, poslati link članka učesnicima i tražiti od njih da odgovore na 5W pitanja.

PREZENTACIJA VEŽBE

Stvarajući sami „lestvicu pouzdanosti“, nadahnutu naučnim postupkom, učesnici uče da rangiraju tipove dokaza prema pouzdanosti. Učesnici će tako analizirati svaku informaciju i poređati tipove dokaza prema kriterijumu pouzdanosti, od najslabijeg do neoborivog dokaza.

Cilj: Pokazati učesnicima da nemaju sve indicije i dokazi za određenu temu jednaku vrednost.

Definicija: Šta je stepen dokazanosti?

U nauci je to sposobnost studije da odgovori na postavljeno pitanje. U domenu medijske i informacione pismenosti, postoje različiti stepeni dokazanosti:

1. Indicije (nizak stepen pouzdanosti):

• Preneseno individualno svedočenje
• Direktno individualno svedočenje
• Izjava stručnjaka

2. Dokazi (visok stepen pouzdanosti):

• Studija slučaja koja potvrđuje hipotezu
• Više studija slučaja koje potvrđuju hipotezu
• Sinteze studija
• Naučni konsenzus

Međutim, čak i u slučaju visokog stepena pouzdanosti (naučna studija, studija slučaja itd.), važno je sačuvati kritički duh i oprez prema informacijama koje konsultujemo i koristimo.

TOK VEŽBE

1. Priprema vežbe: Odabrati naučnu temu koja može biti predmet dezinformisanja (npr. klimatske promene)
2. Priprema sale: Na tabli nacrtati „lestvicu pouzdanosti“ (videti Dodatak)
3. Podeliti učesnicima predloge na papiru i zatražiti da ih postave na tablu na „lestvicu pouzdanosti“.

Primer predloga:

• Naučni izveštaj Međunarodne grupe stručnjaka za klimu
• Ujak mi je rekao da „globalno zagrevanje nije prouzrokovano ljudskom delatnošću“
• Naučnik izjavljuje na televiziji da se globalno zagrevanje ubrzava
• Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, kaže da „globalno zagrevanje ne postoji“
• itd.

1. Ispravka: Kada se predlozi podele učesnicima, predavač vrši ispravku i postavlja predloge u tačan redosled.
2. Grupisanje dokaza: pored ispravljene lestvice pouzdanosti, učesnici razvrstavaju predloge po stepenu dokazanosti kao što je naznačeno u prezentaciji vežbe
3. Debata: Vežba se okončava debatom o naučnom postupku i kritičkom duhu, o korisnosti ovog postupka u okviru kritičkog pristupa informaciji (videti DOKUMENT 7 – Kritički pristup informaciji)
   

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE ZA ONLAJN PRIMENU

Na Google Drive-u: Predstaviti lestvicu dokaza i naznačiti predloge date ispod koje će učesnici razvrstavati. Zatim pripremiti tablu na kojoj će se predlozi razvrstavati prema tipu dokaza.

PREZENTACIJA VEŽBE

Cilj ove praktične vežbe je da poduči mlade zaštiti podataka na internetu. U okviru nje, predavač pomaže mladima da promene svoja podešavanja privatnosti na internetu i društvenim mrežama, prateći ih korak po korak.

Počnite sa jednom društvenom mrežom i malo po malo pravite izmene na nalogu.

Ciljevi:

• Osvestiti mlade da postoje jednostavni načini da zaštite svoje privatnost na internetu i mrežama.
• Ispratiti mlade u vežbi na jednoj društvenoj mreži kako bi potom mogli da je primene na druge.

TOK VEŽBE

Etapa 1: Osvestiti

1. Prijavite se na vaš Facebook nalog preko računara ili pametnog telefona

2. Uverite se sami da Facebook ima dobro „pamćenje“: https://www.facebook.com/memories: Na ovoj stranici, Facebook vam predlaže da pristupite sadržaju (fotografije, važni događaji i objave) u zavisnosti od datuma objava i prijatelja na koje se ona odnosi. Možete takođe da odlučite da ih sakrijete (klikom na „sakriti uspomene“) i tako vam više nikada neće biti predloženo da podelite uspomene.

3. Kliknite na meni na vrhu stranice > Kliknite na Dnevnik aktivnosti > Tamo ćete naći sve vaše radnje na Facebook-u i objave osoba koje vas pominju. Možete da istražite opcije u levom delu ekrana, kao što su Objave, Pregled dnevnika ili Objave u kojima ste označeni, izmeniti ili obrisati vaše objave ili one u kojima ste pomenuti klikom na njih.

4. Pregledajte i pohranite sve vaše lične podatke: kliknite na meni na vrhu stranice > Kliknite na Podešavanja > Kliknite na Vaši Facebook podaci sa leve strane.

Etapa 2: Izmeniti podešavanja privatnosti vašeg naloga

1. Prijavite se na vaš Facebook nalog.
2. Kliknite na meni na vrhu stranice > Kliknite na Podešavanja > Kliknite na Privatnost sa leve strane > Ograničite domet vaših objava, tako što ćete izabrati ko može da ih vidi: najbolje bi bilo da izaberete Prijatelji ili Prijatelji osim poznanstava ili Bliski prijatelji ukoliko je dostupno.
3. Takođe u Podešavanjima > Klikinite na Dnevnik i označavanje sa leve strane > Ograničite broj osoba i njihove radnje na vašem dnevniku: po mogućstvu izaberite Samo ja ili Prijatelji.
4. U Podešavanjima > Kliknite na Javne objave sa leve strane > Po mogućstvu izaberite Prijatelji za svaku opciju.
5. U Podešavanjima > Kliknite na Aplikacije i veb lokacije sa leve strane > Označite aplikacije koje vam više nisu korisne i obrišite ih.

   Napomena: Brisanje aplikacije povezane sa Facebook-om može da sa sobom povuče i brisanje naloga na datoj aplikaciji. Na primer, ako se na aplikaciju za rezervaciju smeštaja Booking prijavljujete putem Facebook-a, možete da izgubite Booking nalog i sve podatke u vezi sa hotelskim rezervacijama.

6. Postupite na isti način za opcije Brze igre i Poslovne integracije. Na njih se odnose isti rizici.
7. U Podešavanjima > Kliknite na Reklame da ograničite ciljane reklame > Istražite sve opcije a naročito odeljak Vaši podaci > Istražite kartice Vaši podaci i Vaše kategorije.

Za kraj, ojačajte lozinku (treba da bude duga i jaka, da ima više od 8 karaktera). Odaberite lozinku koju ne koristite ni za jedan drugi nalog. Kliknite na meni u vrhu stranice > Kliknite na Podešavanja > Kliknite na Bezbednost i prijavljivanje > Kliknite na Promenite lozinku

Geolokalizacija i Facebook

Ako ste instalirali Facebook aplikaciju na mobilnom uređaju, time ste možda dozvolili Facebook-u da vas prati u korak a da toga niste bili svesni!

Kako bi ste to proverili preko računara: u Facebook podešavanjima > Kliknite na Lokacija u meniju levo. Ako ste uključili geolokalizaciju, Facebook će vam prikazati istorijat vaših putovanja!

Etapa 3: Uradite isto sa ostalim nalozima na društvenim mrežama

Postupak podešavanja privatnosti na društvenoj mreži varira u zavisnosti od uređaja koji koristite (računar, telefon) i operativnog sistema uređaja (iOS, Android).

• Podesiti Instagram nalog sa telefona: Pristupite vašem profilu > Kliknite na sliku na profilu > Kliknite na Podešavanja (na samom dnu menija) > Privatnost i bezbednost > Istražite opcije.
• Podesiti Twitter nalog sa računara ili telefona: Pristupite vašem profilu > Kliknite na sliku na profilu > Kliknite na Podešavanja i privatnost > Kliknite na Privatnost i bezbednost > Istražite opcije.
• Podesiti Pinterest nalog sa računara: Pristupite vašem profilu > Kliknite na sliku na profilu > Kliknite na Izmeniti podešavanja > Posebnu pažnju obratite na Osnovna podešavanja naloga i Društvene mreže.
• Podesiti YouTube nalog sa računara: Pristupite vašem profilu > Kliknite na sliku na profilu > Kliknite na Podešavanja > Posebnu pažnju obratite na Nalog i istorijat i Privatnost.

Ako želite da nastavite, proverite podešavanja vašeg Google naloga povezanog sa vašim YouTube nalogom : https://myaccount.google.com/privacy

• Podesiti LinkedIn nalog sa računara: Pristupite vašem profilu > Kliknite na sliku na profilu u meniju na vrhu stranice > Kliknite na Preferencije i privatnost > Posebnu pažnju obratite na kartice Privatnost i Reklame.
•  

Etapa 4: Podesite veb-pregledač

Da dodatno zaštitite privatnost i blokirate reklame, možete da skinete ekstenzije i instalirate ih na pregledaču.

Postupak podešavanja i dostupnost ekstenzija zavise od pregledača koji koristite.

1. Blokirajte „kolačiće“. Upustva ćete naći na sajtu WikiHow: https://www.wikihow.com/Disable-Cookies

2. Instalirajte blokator reklama kao što su AdGuard AdBlocker, AdBlock ili uBlock Origin. U pretraživač ukucajte ključne reči „blokator reklama“ i „ekstenzija“ i dodajte naziv vašeg pregledača, na primer: „blokator reklama ekstenzija Firefox“

Napomena: Instalacija blokatora reklama može da poremeti rad nekih sajtova. Blokator reklama se može privremeno isključiti (putem opcija blokatora koji ste instalirali).

3. Koristite privatnu navigaciju da izbegnete ciljane reklame: u pretraživač ukucajte ključne reči „privatna navigacija“ i dodajte naziv vašeg pregledača, na primer: „privatna navigacija chrome“.

Prvi rezultati pretrage će vas odvesti do metoda za korišćenje vašeg pregledača u privatnom načinu. Privatna navigacija ne znači anonimnost. Zahvaljujući njoj se ne čuvaju istorijat navigacije, kolačići i informacije unete u formulare na vašem uređaju.

Pohranjeni fajlovi i sajtovi dodati u omiljene stavke se čuvaju. Uvid u vašu aktivnost imaju sajtovi koje konsultujete (sakupljanje statističkih podataka), vaš poslodavac ili vaša obrazovna ustanova, kao i vaš internet operater.

4. Uključite „Do Not Track“: u pretraživač ukucajte ključne reči „Do Not Track“ i dodajte naziv vašeg pregledača. Primer: „Do Not Track Firefox“.

Prvi rezultati pretrage će vas odvesti do metoda za uključivanje opcije „Do Not Track“ u vašem pregledaču.

PREZENTACIJA VEŽBE

Opis:

Mini-kviz je je alatka za učenje kroz igru, a ne ocenjivanje. Vežba treba da bude barem delimično propraćena jednostavnim i pristupačnim pitanjima kako bi se učesnici uverili u svoju sposobnost da se prihvate ove teme i kako bi se podstakli na učešće.

Mini-kviz „Vaše mesto na društvenim mrežama“ je ludička i grupna vežba u kojoj mladi odgovaraju na pitanja o rizicima vezanim za svakodnevno korišćenje društvenih mreža.

Kroz ovu vežbu učesnici mogu da:

• Razumeju osetljivost internet korisnika (pogotovo najmlađih) i navika koje treba da usvoje da bi društvene mreže koristili u najboljim uslovima.
• Da imaju uvid o znanjima mladih na ovu temu i da usmere tok radionice u zavisnosti od njihovih praksi i stavova. Mladima se traži da detaljnije objasne ili argumentuju odgovore ili se podstiču da daju svoje mišljenje da bi produbili određene teme.

Ciljevi:

• Omogućiti učenicima da obavljaju svoju građansku ulogu u društvu informacije i komunikacije
• Od njih napraviti aktivne, prosvetljene i odgovorne „sajber-građane“.
• Naučiti mlade da odgovorno koriste digitalne alatke

TOK VEŽBE

1. Predavač priprema mini-kviz uz pomoć spiska pitanja i odgovora ispod. (Predavač može da smisli i dodatna pitanja/odgovore uz pomoć nastavnog dokumenta 6)
2. Predavač deli učesnike u grupe od 4 do 5 osoba
3. Svaka grupa kolektivno odgovara na pitanja kviza, za koja je dato više mogućih odgovora.
4. Za svaki odgovor, predavač traži od timova da opravdaju svoj izbor kratkim usmenim odgovorom.
5. Predavač otkriva tačan odgovor. Zatim beleži poene za svaku ekipu (ponoviti za svako pitanje i računati 1 poen za svaki tačan odgovor).

Nekoliko pitanja (sa odgovorima):

1- Koje se tri društvene mreže za komunikaciju najviše koriste među mladima od 13 do 17 godina u svetu? (Izaberite tri tačna odgovora)

• Snapchat
• Instagram
• Facebook
• Twitter
• Tik Tok

Odgovori:

Prva je Snapchat (84 %) – 2: Instagram (72%) – 3: Facebook (38%) – 4: Twitter (30%) – 5: Tik Tok (13%). Snapchat je mreža koju mladi najviše koriste, što ne znači da ne koriste ostale!

2 – Moj internet profil je…

• Moja fotografija
• Moje ime, prezime i pseudonim
• Sve informacije koje se odnose na mene

Odgovor:

Moj internet profil su sve informacije koje se odnose na mene – Svako od nas sada mora da upravlja svojim digitalnim identitetom, koji se sastoji od informacija, doprinosa koje ostavljamo na internetu – Na primer, važno je da za profil dobro izaberemo informacije koje nas opisuju, da u očima drugih stvorimo pozitivnu sliku – Digitalni identitet je: ono ko smo, koga poznajemo, šta radimo, gde smo, kao i mnogo drugih informacija!

3. Brisanje Facebook naloga se vrši momentalno:

• Tačno
• Netačno

Odgovor:

Netačno. Nalog je neaktivan ali nije obrisan! Facebook vas ne pušta tako lako. Nalog ostaje aktivan neko vreme. Pročitajte uslove korišćenja Facebook-a za više informacija.

4. Internet reputacija je… (Izaberite 2 tačna odgovora)

• Ono što bih voleo da se o meni govori
• Ono što internet pretraživači pokazuju o meni
• Ono što objavljujem, što lajkujem, komentarišem, itd.
• Negativni komentari o meni

Odgovor:

• Ono što internet pretraživači pokazuju o meni
• Ono što objavljujem, što lajkujem, komentarišem, itd.

Internet reputacija je važan deo digitalnog identiteta. Poznavati svoju internet reputaciju znači znati kakvu sliku šaljemo, šta drugi govore o nama. Ona se upoznaje pretragom svog imena u internet pretraživačima i pregledanjem rezultata. Jedan deo pronađenih informacija je posebno važan jer je njime teško upravljati. Radi se o člancima koji govore o vama, koji se često pojavljuju u rezultatima pre vaših društvenih mreža.

5. Sa koliko godina možemo da napravimo Facebook nalog?

• Nema starosnog ograničenja
• Sa najmanje 13 godina
• Sa najmanje 16 godina

Odgovor:

Nalog na Facebook-u može se napraviti tek kada korisnik napuni 13 godina. Facebook primenjuje američko pravo putem COPPA zakona (Children’s Online Privacy Protection Act) koji sajtovima zabranjuje da prikupljaju podatke od dece mlađe od 13 godina, i bez dopuštenja roditelja. A Facebook interesuje upravo prikupljanje podataka!