PREZENTACIJA

Ovaj dokument je vodič za animiranje praktičnih onlajn vežbi na temu medijske pismenosti. Vežbe su na engleskom jeziku.

Ove vežbe možete da izvedete putem video konferencije, tako što ćete započeti predstavljanje vežbi, zatim preći na praktični deo, na izlaganje i na virtuelnu debatu sa svim učesnicima.

Linkove vežbi možete i da pošaljete mladima, kao „domaći zadatak“ koji će uraditi na računaru.

ONLAJN KVIZ – UOČITI LAŽNE VESTI

Onlajn kvizovi ispod pomažu učenicima da se upoznaju sa metodom proveravanja činjenica. Tokom njih treba da ocene da li članci ili slike odgovaraju proverenim informacijama ili lažnim vestima. Vežba UNICEF-a je posebno posvećena borbi protiv manipulisanja informacijama o koronavirusu.

ABC EDUCATION onlajn kviz

„Real, LOLZ, oops or fake“ – link

QUIZIZZ onlajn kviz
„Media literacy and fake news“ – link

FACTITIOUS onlajn kviz
„Istina ili laž: testiraj svoju sposobnost proveravanja činjenica kroz 6 nivoa“ – link

UNICEF-ov onlajn kviz:
„Činjenice ili fikcija: proverite koliko poznajete bolest prouzrokovanu koronavirusom“ -link

DEBATE O „ON THE MEDIA“ PODKASTIMA

ON THE MEDIA je napravio niz podkasta koji se bave medijima, informisanjem i lažnim vestima. Odabrali smo 3 epizode koje su posebno zanimljive za korišćenje u nastavi. Možete da predložite učenicima da odslušaju ove podkaste i da zatim pokrenete onlajn debate o konkretnim primerima teorija zavere, mržnje na internetu u kampanja dezinformisanja.

Podkast 1:
„Teorije zavere u punom zaletu na Facebook-u“ – link

Podkast 2:
„Teorije zavere i ksenofobija u poljskim medijima“ – link

Podkast 3:
„Kampanje dezinformisanja na temu koronavirusa“ – link

ESCAPE GAME – IMERZIVNE IGRE NA TEMU MIP-a

Kako bi obuka za medijsku pismenost poprimila konkretniji oblik, predložite učenicima da i sami proizvedu informacije ili lažne vesti kroz ove dve imerzivne igre na internetu.

Postani mladi reporter BBC-ja
„Ireporter Game for students“ – link

Kao novinar BBC-ja, zaduženi ste da obradite najnoviju vest i da je objavite na sajtu „BBC Live“. Vaša vest će se ocenjivati prema ravnoteži između preciznosti, uticaja i brzine.

Postani proizvođač lažnih vesti sa FAKE IT TO MAKE IT
Imerzivna onlajn igra – link

Fake it to make it je simulator sajtova sa lažnim vestima koji pokazuje kako se i zašto manipuliše ljudima. U njoj je igrač u ulozi studenta koji želi da zaradi lak novac na sajtu sa lažnim informacijama, koji je isplativ zahvaljujući reklamama i deljenju informacija u (lažnim) grupama na društvenim mrežama.

ONLAJN VEŽBE NA PLATFORMI TALMIL

Odeljak za mlade na platformi TALMIL nudi praktične onlajn vežbe koje pomažu mladima da kroz igru usvoje osnovne pojmove medijske pismenosti.

Onlajn kviz: 
„Testiraj svoje znanje o medijima i informisanju!“- link

Onlajn kviz: 
„Istinita ili lažna vest: da li umeš da uočiš autentične informacije?“ – link

Praktične onlajn vežbe: 
„Postajem reporter-pripravnik“ – link

PREZENTACIJA VEŽBE

Debata u pokretu omogućava učesnicima da zauzmu mesto u sali u odnosu na diskusiju koju pokrene predavač. Ova vežba je zanimljiva zbog svoje dinamičnosti i zato što podstiče učesnike na učešće.

Cilj vežbe je da podstakne mlade na razmišljanje o digitalnim praksama i pravu na internetu.

Napomena: Pitanje ne mora obavezno da razdvaja i suprotstavlja učesnike, jer će se ispostaviti da mišljenja o mnogim pitanjima nisu konačna.

TOK VEŽBE

1. Priprema sale: Organizovati mlade u samo jednu grupu

2. Uz pomoć vizuelne podrške (PowerPoint koji se projektuje na ekranu ili zidu), predavač pokazuje kontradiktorni post na društvenoj mreži (npr. objavu sa uvredljivim komentarom nekog korisnika). I pita učesnike da se fizički postave u sali tako što će reći: „oni koji misle da imamo pravo da ovo radimo neka stanu sa jedne strane, a oni koji misle da nemamo, sa druge strane“. Niko ne može da ostane u sredini.

3. Učesnici zauzimaju mesto

4. Kada se postave, učesnici treba da obrazlože i objasne svoje stavove na dobrovoljnoj osnovi ili drugim načinom izjašnjavanja (npr. dodavanjem lopte). Kada jedna grupa da jedan argument, red je na drugu grupu da da svoj argument. Ako se neko od učesnika slaže sa argumentom druge grupe, može da promeni grupu.

5. Nakon debate i objašnjenja, predlaže se drugo pitanje i učesnici zauzimaju nove pozicije, i tako do kraja vežbe.

DODATAK: Primer kontradiktornog statusa

Oulala ! @Oulala08514297 – 19. avgust 2019.

„Zakon Kurana je iznad zakona republike.

Islam je de fakto inkompatibilan sa demokratijom i republikom!

Treba zabraniti tu smrtonosnu sektu u Francuskoj, kao u Sloveniji i Kini!“

PREZENTACIJA VEŽBE

Ciljevi:

• Razmišljati o praksama koje možemo primeniti onlajn
• Ohrabrivati pozitivno digitalno građanstvo koje poštuje druge
• Voditi dijalog i agrumentovano zastupati svoj stav

Vežba se sastoji u ispunjavanju tabele i spiska mogućih ponašanja na internetu. Učesnici treba da razvrstaju ove prakse/ponašanja na dobre i loše.

Pored toga, za realizaciju ove vežbe neophodni su dijalog i argumentacija: od učesnika se traži da obrazlože svoj izbor. Taj cilj dijaloga se efikasnije postiže određivanjem izveštača za svaku grupu i njihovim podsticanjem da se sporazumeju i dogovore pre davanje konačnog odgovora.

Varijante: Ako nema računara ili table, možete odštampati tabelu dobrih praksi u više primeraka, ostavljajući veliki broj slobodnih polja da učesnici mogu da ih ispune predlozima.

TOK VEŽBE

1. Priprema sale: Podeliti mlade u dve ili tri grupe i predstaviti tabelu dobrih praksi na tabli ili uz pomoć projektora (ili na papiru)

2. Predočiti ove primere predloga koje učenici treba da razvrstaju, jedan po jedan:

– Pokazati komentar pun mržnje ili nasilja na nekoj objavi

• Prihvatati svakog za prijatelja
• Blokirati internet korisnika na društvenoj mreži
• Voditi raspravu sa osobom koja vređa u komentarima na neki video
• Dati svoju adresu ili lične podatke
• Postaviti fotografiju svojih prijatelja bez odobrenja
• Koristiti istu lozinku za sve društvene mreže

3. Grupe treba da daju argumente za svaki odgovor. Potrebno je otovriti mini debatu na osnovu sledećih tema: sloboda izražavanja, moderiranje govora mržnje, teorije zavere, kleveta (videti DOKUMENT 14 – DIGITALNO GRAĐANSTVO i DOKUMENT 12 – Kako prepoznati govor mržnje na internetu)

PRILAGOĐAVANJE AKTIVNOSTI NA ONLAJN PRIMENU

Učesnici mogu ispuniti ovu tabelu na daljinu ako im je pošaljete i date im primere predloga za unošenje.

DODATAK

Primer tabele dobrih praksi

PREZENTACIJA VEŽBE

Ciljevi:

• Upoznati se sa sredstvima informacije i komunikacije
• Koristiti društvene mreže za društvene kampanje
• Razvijati kritički duh

Cilj ove vežbe je da učesnici kreiraju društvenu kampanju na internetu. Nakon odabira tema kojima će se baviti (npr. lokalne teme koje se tiču njihove četvrti) i društvene mreže preko koje će se prenositi sadržaj kampanje, mladi treba da promovišu neku stvar birajući odgovarajuće slike i rečenice. Potom se medijski sadržaji prenose na datoj društvenoj mreži.

Definicija:

Društvena kampanja na internetu se može definisati kao upotreba komunikacijskih i marketing alata na društvenim mrežama na temu od društvenog značaja (okolina, feminizam, rasizam, siromaštvo itd.). Cilj je promocija određenih vrednosti, mobilizacija ili obaveštavanje pojedinaca, korisnika interneta o važnim društvenim pitanjima, pa čak i stvaranje pokreta (npr.: MeToo, Black Lives Matters, srpski pokret #1of5miliona itd.).

TOK VEŽBE

1. Priprema: Zajedno sa mladima, predavači biraju teme kampanje za društvene mreže.

2. Raspodela: Nakon odabira teme, predavači formiraju više grupa (prema broju učesnika). Svaka grupa radi na jednoj temi i bira nabolju društvenu mrežu za sprovođenje svoje kampanje.

3. Traženje informacija: Da bi društvena kampanja bila efikasna, učesnici treba da prikupe informacije na odabrane teme kako bi razumeli njihov značaj i osmislili/poslali odgovarajuću poruku podrške onome za šta se zalažu.

4. Komunikaciona strategija: Učesnici treba da razmisle o najboljoj onlajn strategiji za emitovanje poruke:

• Određivanje ciljne publike (mladi, odrasli, muškarci, žene i sl.)
• Odabir odgovarajuće društvene mreže (npr. Instagram je bolji za slike, a Twitter/Facebook za video i tekst)
• Tip poruke (svedočanstvo, humor, brojke, mini reportaža itd.)
• Forma poruke (fotografija, tekst, infografika, video itd.)
• Upotreba ključnih reči ili heštegova da bi se status što više delio

5. Sprovođenje kampanje: Učesnici mogu odlučiti da započnu kampanju postavljanjem sadržaja na lične naloge ili kreiranjem posebnog naloga za kampanju.

PREZENTACIJA VEŽBE

U ovoj vežbi, učesnici se bave temom građanskih medija. Pod nadzorom predavača, treba samostalno da razumeju razlike i sličnosti tradicionalnih i građanskih medija. Da bi se to postiglo, grupno upoređuju više vrsta medija.

Svaka grupa čita i analizira medije koje će im dati predavači (dnevni list ili internet link za izdanje TV dnevnika, internet sajt, blog itd.). Ako prva grupa dobije tradicionalni medij (npr. dnevni list), druga grupa će analizirati građanski medij (npr. blog).

Učesnici imaju pravo na brze internet pretrage na računarima (ali i na pametnim telefonima).

Cilj vežbe je saradnja dve grupe koje treba zajedno da osmisle definiciju građanskog medija.

Nakon toga predavači mogu dublje zaći u tematiku građanskih medija i njihovog uticaja na svet informacija.

TOK VEŽBE

1. Priprema sale: Podeliti učesnike po grupama i računarima.
2. Učesnici analiziraju predloženu medijsku formu (štampane novine, TV dnevnik, informativni sajt, blog itd.)
3. Učesnici odgovaraju na pitanja

   Npr.: Opišite medij: jesu li članci potpisani? Ko ih potpisuje? Koje informacije nalazimo u njima? Kako su obrađene? Kojim informacijama se daje prioritet? Ima li u njima reklama? Kakvih? Kako se obrađuju informacije (analizirajte naslove, tekstove, slike itd.)?

4. Zajednička prezentacija prikazanih elemenata i zajednička definicija na osnovu predloga učesnika. Odgovori na pitanja su uvod u priču predavača o „građanskom mediju“

Napomena – Definicija: Radi se o medijima, odnosno formama (radio, TV, internet, itd.) preko kojih se prenose informacije širokoj javnosti. Uporedo sa tim se koristi pridev „građanski“ jer autori tih članaka i istraživanja nisu profesionalni novinari već obični građani čiji je cilj da pokrenu debatu o nekim pitanjima ili problemima koji se tiču celog društva.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE NA ONLAJN PRIMENU

1. Predavač šalje link za ZOOM (ili za drugu platformu) mladima.
2. Kada okupi mlade, deli ih u virtuelne grupe i dodeljuje im medije za analizu (slanjem internet linka).
3. Mladi mogu o tome diskutovati kroz sistem „odvojenih soba“, npr. na platformi ZOOM.
4. Predavač šalje link upitnika (koji može da kreira na internetu, npr. na sajtu https://www.dragnsurvey.com/en). Mladi po grupama odgovaraju na upitinik.
5. Prezentacija se organizuje preko platforme za konferencije na daljinu. Predavač može da iskoristi sajt „post it online“ kao tablu (npr. https://note.ly/) i da potom povede debatu.

PREZENTACIJA VEŽBE

Cilj ove vežbe je kolektivno prepoznavanje „alata“ koje koriste pristalice teorija zavere (otkrivanje „tajne“, retorika, analiza detalja) i audiovizuelnih mehanizama u njihovim video snimcima (jeziva muzika, glas robota, usmerena montaža, analiza simbola itd.).

Poželjno je da se unapred pronađe video snimak u kojem se mogu naći konspiracionistički elementi i argumenti kako bi vežba bila prijemčivija.

Evo nekih elemenata koje treba pronaći na video snimku:

1. Zlokoban ambijent: često se primećuje robotski ili misteriozni glas uz pratnju zastrašujuće muzike (npr. ambijent horor filmova).

2. Specijalni efekti: zvuk, vizuelni efekti kao što su crteži, fotomontaže ili „morphing“ (transformacija lica) mogu biti dovoljni za sintetički prikaz teorije i da je učine jednostavnom i lakom za pamćenje.

3. Dobra struktura i video montaža: video često prati određenu logiku, npr. počinje istorijskim elementom kojem se dodaje naučna dimenzija. Montaža (ređanje slika) je takođe od velike važnosti.

4. Citati iz članaka ili izjava: radi se o dekontekstualizaciji rečenica iz nekog članka, reportaže ili nečijeg govora (političkog, naučnog itd.) u službi demonstriranja teorije.

5. Istiniti elementi koji mogu da iznenade: ovde nije reč o dekontekstualizaciji činjenice ili diskursa, već o korišćenju stvarne slike poput slika ili video snimaka mačaka koje se čudno ponašaju.

6. Neprovereni ili lažni elementi: među pseudo dokaze date teorije se uguraju neki izmišljeni elementi, neprovereni i nedokazani kako bi osnažili efekat „argumentativne složenice“.

TOK VEŽBE

1. Pred početak vežbe, pronaći video snimak neke teorije zavere o aktuelnoj temi ili određenom pitanju (atentati, novi svetski poredak, epidemije i sl.)

2. Priprema sale: Rasporediti učesnike ispred table ili ekrana i emitovati video uz pomoć projektora. Od njih treba zatražiti da zapisuju elemente koji se koriste u video snimku kako bi se gledaoci uverili kao i da definišu glavnu poruku video snimka (pronaći alate, formu i smisao video snimka, njegovu osnovu).

3. Zapisivanje: Učesnicima se kaže da zapisuju svoje primedbe i utiske tokom gledanja video snimka.

4. Zajednička prezentacija: Pitati učesnike šta su pronašli i dati im elemente koje možda nisu videli. U ovom trenutku diskusija se može proširiti na ono što učesnici obično viđaju na internetu: Da li su već gledali sličan video? Da li je bio usmeren na neku određenu zajednicu, ko je bio prikazan kao neprijatelj? (Političari? Banke? itd.)

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE NA ONLAJN PRIMENU

1. Ova vežba se takođe može izvesti na daljinu. Predavači mejlom šalju video ili video link o teoriji zavere pre sesije.
2. Predavači šalju link za video konferenciju na ZOOM-u (ili drugoj platformi).
3. Mladi najvažnije elemente mogu beležiti i na daljinu, preko Google Drive-a, Framapad-a i sl.
4. Prezentacija se organizuje preko platforme za konferencije na daljinu. Predavač može koristiti sajt „post it online“ kao tablu (npr. https://note.ly/) i zapisivati zapažanja mladih. Nakon toga predavač animira debatu.

PREZENTACIJA VEŽBE

„Bežični telefon“ je vežba u kojoj se učesnici igraju i shvataju na koje sve načine iskrivljuju govor ili događaji kroz prenošenje i deljenje na društvenim mrežama i u svakodnevnom životu. Ova vežba omogućava da se pozabavimo pitanjem iskrivljavanja govora koji kruži na internetu i da objasnimo njihove posledice, posebno kada su direktno usmerene na određene osobe ili zajednicu.

Na početku vežbe jedna osoba izmišlja priču, šapne je na uvo svom susedu, koji to ponovi i radnja se nastavlja dok svi učesnici ne čuju i formulišu svoju verziju priče.

U debati na kraju vežbe, predavači mogu da pokrenu temu tumačenja i subjektivnog iskrivljavanja prilikom širenja informacija.

Varijacija:

• Prvom učesniku se može dati fotografija, slika ili kratak video snimak, a on će svom susedu ispričati ono što vidi ne pokazavši mu sliku. On će informaciju usmeno preneti sledećem učesniku itd. Na kraju vežbe će se grupi prikazati slika s početka i posmatraće se izmene do kojih je došlo.

TOK VEŽBE

1. Priprema vežbe: Predavači prvo moraju da pripreme jednu ili više priča za bežični telefon, ili da pronađu slike koje ilustruju radnju ili događaj da bi se mogao uzeti u obzir što veći broj elemenata. Težina vežbe će zavisiti od složenosti priče ili slike.

2. Početak vežbe: Predavači daju uputstva i prenose svoju verziju priče ili pokazuju odabranu sliku prvom učesniku.

3. Tok: Učesnici na početku sede u krugu. Prvi učesnik šapuće svoju priču (ili opisuje sliku) osobi sa desne strane. Ta osoba šapuće svoju verziju na uvo osobi pored, i to se nastavlja dok svi ne čuju priču. Poslednja osoba ponavlja naglas ono što je čula. Grupa poredi tu verziju sa onom koju je ispričala prva osoba i pronalazi razlike.

4. Zajednička prezentacija/debata na osnovu pitanja i odgovora (napisanih na tabli): kako se priča menjala dok je prepričavana? Šta utiče na način na koji čujemo i tumačimo informaciju? Kakav je uticaj naših iskustava i interesa na naša stanovišta? Da li ljudi ponekad čuju više tumačenja iste priče i pitaju se koja je verzija najtačnija? Ako svako vidi stvari na malo drugačiji način, kako da znamo je li priča tačna? Kako se osećate povodom izmena u priči? Uporedite mišljenje osobe koja je prva ispričala priču sa mišljenjem ostatka grupe. Šta ako se radi o ličnoj priči čiji je smisao promenjen? Jeste li spremni da podelite priču o ovoj vežbi na internetu?

PREZENTACIJA VEŽBE

Ciljevi:

• Razumeti različite perspektive istih istorijskih događaja, kao i različite predstave važnih političkih ličnosti vezanih za te događaje
• Kritičko sagledavanja svoje nacionalne istorije

Nakon ove vežbe može se voditi debata i razgovor o nacionalnim mitovima i ličnostima u njima.

TOK VEŽBE

1. Priprema sale: podeliti učesnike u grupe (prema broju učesnika)

2. Nakon podele, grupe treba da odaberu ličnosti ili političare iz nacionalne istorije koje smatraju herojima ili važnima i da objasne zašto ih cene i zašto su ponosni na njih. Taj prvi deo može trajati od 10 do 20 minuta a učesnici mogu odabrati neograničen broj ličnosti.

3. Ako se ukaže potreba i ako je sala opremljena, učesnici mogu da se služe računarima ili pametnim telefonima za prikupljanje informacija ili stavljanje odabranih ličnosti u pravi istorijski kontekst.

4. Nakon odabira heroja, grupe predstavljaju drugima svoj spisak, a predavač zapisuje imena na tabli, podvlačeći imena koja se najčešće pojavljuju.

5. Vežba se nastavlja pitanjima za učesnike. Evo nekoliko primera:

• Da li je neko iznenađen nabrojanim herojima? Zašto?

• Da li neko od vas poznaje sve navedene heroje?

• Po čemu su nacionalni heroji najčešće poznati? Koje ljudske vrednosti oni predstavljaju?

• Šta čini da neke heroje cenimo više od drugih? Gde smo naučili da ih poštujemo i zašto? Mislite li da bi njihove vrednosti i činovi bili herojski da žive u današnje vreme?

• Mislite li da su navedeni heroji univerzalni? Mislite li da bi ih svi smatrali herojima?

Kroz ova pitanja treba da se pokrene debata sa učesnicima.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE ZA ONLAJN PRIMENU

1. Predavač treba da napravi link na platformi za videokonferencije ZOOM i da ga pošalje mladima (predavač može da koristi i neku drugu platformu).
2. Na video sastanku, predavač deli mlade u grupe (prema broju učesnika).
3. Grupe treba da odaberu ličnosti ili političare iz nacionalne istorije koje smatraju herojima ili važnima i da objasne zašto ih cene i zašto su ponosni na njih. Taj prvi deo može trajati od 10 do 20 minuta a učesnici mogu odabrati neograničen broj ličnosti.
4. Nakon odabira heroja, grupe predstavljaju drugima svoj spisak, a predavač zapisuje imena na virtuelnoj tabli (npr. https://awwapp.com/#), podvlačeći imena koja se najčešće pojavljuju.
5. Grupe napuštaju plenarnu konferenciju i idu u „privatne sobe“ na ZOOM-u.
6. Vežba se nastavlja pitanjima za učesnike. Evo nekoliko primera:

• Da li je neko iznenađen nabrojanim herojima? Zašto?

• Da li neko od vas poznaje sve navedene heroje?

• Po čemu su nacionalni heroji najčešće poznati? Koje ljudske vrednosti oni predstavljaju?

• Šta čini da neke heroje cenimo više od drugih? Gde smo naučili da ih poštujemo i zašto? Mislite li da bi njihove vrednosti i činovi bili herojski da žive u današnje vreme?

• Mislite li da su navedeni heroji univerzalni? Mislite li da bi ih svi smatrali herojima?

Ova pitanja se mogu poslati putem linka Framapad grupama okupljenim u „privatne sobe“ na ZOOM-u.

1. Učesnici treba da istražuju na internetu da bi prikupili informacije ili stavili odabrane ličnosti u pravi istorijski kontekst.
2. Kada grupe završe istraživanje i odgovore na pitanja, vraćaju se u „plenarnu salu“ gde počinju prezentacije. Predavač može da koristi sajt tipa „post it online“ umesto table (npr. https://note.ly/) koju će direktno videti svi učesnici putem podele ekrana.

PREZENTACIJA VEŽBE

Cilj: Pokazati polaznicima da je naša percepcija iskrivljena i pod uticajem naših prethodnih iskustava, očekivanja, kulture itd. i da predstave koje imamo o drugima utiču na naše tumačenje njihovog ponašanja.

Vežba se odvija u više etapa. Predavač prvo daje učesnicima napola odsečene fotografije. U drugoj etapi, učesnici treba da „dopune“ fotografije na osnovu informacija koje mogu dobiti sa date slike. Na tu rekonstrukciju će dakle uticati njihove predstave i slika o drugima.

Kada vide celokupnu fotografiju, mladi sa predavačem pronalaze slične elemente u svojim pričama. To se zapisuje na tabli, a predavač može započeti debatu o stereotipima i predrasudama, kao i o uticaju mitova na naš način interakcije sa drugima.

TOK VEŽBE

1. Predavači svakom učesniku daju napola presečenu fotografiju.

2. Učesnici treba da „dopune“ priču koju prikazuje polovina presečene fotografije. Imaju pet minuta da je napišu.

3. Učesnici treba da podele napisano sa drugima. Ako je grupa velika, predavači mogu napraviti manje grupe po 6-8 osoba.

4. Predavač pokazuje drugu polovinu fotografije i traži od učesnika da preispitaju svoje utiske.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE ZA ONLAJN PRIMENU

1. Predavač unapred priprema vežbu i bira fotografiju. Isečena fotografija bi, nakon sastavljanja, trebalo da omogući otkrivanje složenije stvarnosti od one koju je prikazivala prva polovina.
2. Predavač šalje fotografiju mladima elektronskom poštom, zajedno sa uputstvima za vežbu i linkom za ZOOM (ili drugu platformu) za video sastanak.
3. Na video sastanku, predavač deli mlade u grupe.
4. Svaka grupa radi na platformi za pisanje poput Google Drive, Framapad, itd. Mladi treba da „dopune“ priču sa prve polovine isečene fotografije. Imaju pet minuta da napišu priču.
5. Prezentacija: Predavač može koristiti sajt tipa „post it online“ umesto table (npr. https://note.ly/) za zapisivanje elemenata različitih priča. Nakon toga može animirati debatu.

DODATAK: PRIMER ISEČENE FOTOGRAFIJE

Polaznici treba da „dopune“ fotografiju na osnovu onoga što mogu zaključiti sa slike.

Evo cele fotografije:

Ovo je Žizel Mati Roša, Brazilka islamske vere koja svira gitaru u hevi metal bendu.

PREZENTACIJA VEŽBE

Cilj ove vežbe je dekonstrukcija predstava o „drugom“ i stereotipa. Polaznici istražuju sopstvene predstave o ljudima drugih kultura i društvenih grupa.

U tu svrhu, polaznici rade u grupama i sarađuju na pisanju priče o dva fiktivna lika, nosioca identiteta (npr. Valmir, mladi Kosovar i Dragan, mladi Srbin).

Napomena: Budući da se ova vežba bavi stereotipima i predstavama, korisno je podsetiti na početku da učesnici treba da pokažu međusobno poštovanje i poštovanje prema fiktivnim likovima priče. Ukoliko neki element priče bude u tom pogledu preterano polemički ili u njemu nedostaje poštovanje, potrebno ga je izmeniti.

Vežba se može raditi i sa samo jednim junakom priče.

TOK VEŽBE

1. Priprema sale: Učesnici naprave veliki krug u sali.

2. Dodela uloga: Jedan ili više polaznika treba da igraju posmatrače. Oni staju van kruga i beleže smišljenu priču.

3. Ostali članovi grupe treba da smisle priču kroz saradnju. Koriste loptu koju dodaju iz ruke u ruku – učesnik koji primi loptu treba da doda deo priče.

4. Započnite priču izrazima poput: „Ovo je priča o Valmiru, mladom Kosovaru…“ i predajte loptu jednom članu grupe. On treba da nastavi priču dodavanjem izmišljenih elelmenata o datim likovima. Svaka osoba može dodati od par reči do najviše dve rečenice, a nakon toga dodaje loptu nekom drugom.

5. Grupa treba da nastavi vežbu dok iz saradnje ne nastane priča.

6. Nakon 10 ili 12 krugova, u zavisnosti od broja dodatih elemenata, tražite da vam dodaju loptu, pa recite: „Valmir poznaje Dragana, mladog Srbina, koji takođe ima svoju priču…“. Lopta prelazi na nekog iz kruga i on treba da nastavi priču o Draganu kao u prvom delu vežbe, dodavanjem jedne ili dve rečenice po osobi i prosleđivanjem lopte.

7. Vežba može da se završi kada obe priče budu dovoljno duge i kada su svi doprineli nastanku obe priče.

8. Zajednička prezentacija i debata: Na kraju vežbe, predavač traži od grupe da objasni šta priče o Valmiru i Draganu govore o njihovim životima. Predavač podstiče mlade da razmisle o stereotipima i predrasudama koji se pojavljuju u izmišljenim pričama. Najvažniji elementi se zapisuju na tabli. Predavač može da animira debatu o predstavama o drugome i stereotipima.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE ZA ONLAJN PRIMENU

1. Predavač pravi link na ZOOM-u šalje ga mladima;
2. Na platformi za pisanje kao što su Google Drive, Framapad, itd. mladi mogu napisati svoju zajedničku priču i raditi na zajedničkom dokumentu. Prvi će početi priču rečenicom poput: „Ovo je priča o Valmiru, mladom Kosovaru…“. Grupa treba da nastavi tako da iz saradnje proistekne priča.
3. Nakon 10 ili 12 krugova, u zavisnosti od broja elemenata koje učesnici budu dodali, predavač se uključuje i dodaje novu rečenicu: „Valmir poznaje Dragana, mladog Srbina koji takođe ima svoju priču…“. Saradnja na priči počinje od člana grupe koji treba da nastavi priču o Draganu, kao u prvom delu vežbe, dodavanjem jedne ili dve rečenice po osobi.
4. Vežba može da se završi kada obe priče budu dovoljno duge i kada su svi doprineli nastanku obe priče.
5. Zajednička prezentacija i debata: Na kraju vežbe, predavač traži od grupe da objasni šta priče o Valmiru i Draganu govore o njihovim životima. Predavač podstiče mlade da razmisle o stereotipima i predrasudama koji se pojavljuju u izmišljenim pričama. Najvažniji elementi se zapisuju na tabli. Predavač može da animira debatu o predstavama o drugome i stereotipima. Predavač može koristiti sajt tipa „post it online“ kao simulaciju table (npr. https://note.ly/) na kojoj će zapisivati komentare učesnika.