6 – KAKO PREPOZNATI LAŽIRANU FOTOGRAFIJU?

Chapitres Fiches Jeunes No Comments

KLJUČNI POJMOVI

 

Kao u metodi provere informacija, prepoznavanje lažirane slike zahteva da se postave prava pitanja.

 

1. Pažljivo posmatranje slike: neke manipulacije ili lažiranja fotografije se lako uoče. Ako malo bolje pogledamo, određeni elementi na slici nam mogu dati važne informacije o kontekstu, datumu, mestu i sl.

 

2. Proveriti vebsajt na kojem smo videli sliku. Ako je u pitanju društvena mreža, proveriti nalog koji je podelio/objavio sliku.

 

3. Proveriti identitet autora ili emitera slike (Novinar? Stručnjak za datu temu?). Zapitajte se šta mu je cilj, da nas informiše ili da manipuliše nama?

 

4. Istražiti sliku (preko Google Image) kako bismo došli do porekla informacije. Gde je prvo objavljena? Na internetu se slike često dele, objavljuju ali i deformišu, izvlače iz konteksta ili tumače. Zato je važno otkriti odakle dolazi informacija. Pogledajte i datum objavljivanja slike. U današnje vreme, informacija brzo stari ili je već demantovana/proveravana.

 

 

KONKRETAN PRIMER

 

image1.png

Ako je verovati ovoj fotografiji napravljenoj u gradu Aleksincu u Srbiji i postavljenoj na Facebook grupu „Udruženi građani Srbije“, drveće je posečeno zbog 5G mreže. Ova fotografija se pojavila i na drugim grupama u Srbiji, poput Facebook grupe „STOP 5G mreži u Srbiji“.

 

Ova „informacija“ je sasvim netačna. Prema sajtu Raskrinkavanje.rs, koji je proverio ovu lažnu vest, drveće sa slike nije uništeno zbog 5G mreže. Ova fotografija je u stvari napravljena prilikom opštinskog renoviranja u Aleksincu.

7 – ŠTA JE TEORIJA ZAVERE?

Chapitres Fiches Jeunes No Comments

KLJUČNI POJMOVI


 To je strukturisani skup pretpostavki i argumenata kojima se manipuliše u cilju podrške nekoj priči, ideologiji ili diskursu kako bi izgledao skladno i logično. Ovakav diskurs pokušava da dokaže postojanje male grupe moćnika koji u tajnosti planiraju nezakonite i pogubne radnje čime utiču na tok događaja.

 

Teorija zavere tvrdi da je njen cilj razotkrivanje neke „istine“ i rešavanje neke „misterije“. U stvari se najčešće radi o obliku osporavanja zvaničnog diskursa i „sistema“, o kontradiktornom diskursu nepoverenja. Ove teorije usvajaju jedinstvenu i prostu viziju stvari (Dobro protiv Zla) u kojoj se zaboravlja složenost sveta.

 


 Teorije zavere se obično pojavljuju nakon važnih i traumatičnih događaja (napadi, nesreće, ratovi, epidemije, ekonomske krize) kako bi im dale prosto i zadovoljavajuće objašnjenje.

 


KONKRETAN SLUČAJ


 Primer teorije zavere: raspad Jugoslavije

 

Na Balkanu kruže najrazličitije glasine kojima se objašnjava raspad Jugoslavije 1991. U mnogim zemljama je vrlo rasprostranjen mit prema kojem je raspad nastao zbog mešanja i volje stranih sila. Neki navode da je CIA nastavila borbu protiv socijalističkih režima na Balkanu nakon pada Berlinskog zida 1989. Druge teorije optužuju Nemačku ili Vatikan, koji su se navodno urotili sa katoličkom Hrvatskom iz raznih razloga. U ovom slučaju, teorija zavere omogućava:

  • Da se objašnjenje događaja pojednostavi, postane razumljivo i prihvatljivo svima.
  • Da se sopstvena strana prikaže kao žrtva svetskih i regionalnih događanja i time stvori osećaj nepravde i bunta.
  • Da se za važne političke događaje pronađe spoljni uzrok i tako se oslobodi svake vrste odgovornosti.

 

U stvari, istoričari tvrde da se, kao i u svim istorijskim događajima ovih razmera, radi o mešavini brojnih uzroka, od kojih je većina unutrašnja: ekonomska kriza koja je pogodila zemlju od naftnog udara 1979, zaoštravanje rivaliteta između republika i sl.

8 – KAKO SE GOVOR MRŽNJE ŠIRI U MEDIJIMA?

Chapitres Fiches Jeunes No Comments

KLJUČNI POJMOVI

 

Govorom mržnje nazivamo izražavanje mržnje u formi rečenice, teksta, zvuka, slike ili video snimka kojim se iznosi odbacivanje, mržnja ili strah od drugog, a koje povređuje ciljane osobe i podstiče razvijanje osećanja mržnje.

 

Kada je ovakav govor javan, on može podstaći svedoke da osete mržnju prema jednima ili drugima, da biraju stranu, i ponekad, da ponovo izražavaju mržnju sličnog nivoa ili pojačanog efektom grupe. U tom slučaju govorimo o podsticanju mržnje.

 

Govor mržnje na internetu najčešće stigmatizuje poreklo, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, versku pripadnost ili pogled na svet neke manjine, kako bi ona postala predmet neprijateljstva i diskriminacije. Internet i društvene mreže doprinose masovnom širenju govora mržnje jer ne postoji direktna konfrontacija (virtuelno). Pored toga, sadržaji sa mržnjom na internetu privlače više pažnje i više se dele.

 

Zasnovani na predrasudama, strahu i pogrešnim uverenjima, ovi sadržaji, zajedno sa odsustvom kritičkog mišljenja, vode sve nasilnijem govoru i ističu postojanje zajednice koja je žrtveni jarac, odgovorne i krive, hraneći na taj način zabune i osećaj paranoje. Lažne informacije koje kruže na društvenim mrežama učestvuju u širenju govora nasilja i mržnje.

 

 

KONKRETAN SLUČAJ


 Skoro svi mediji Bosne i Hercegovine su 2019. godine preuzeli glasinu koja je kružila po društvenim mrežama: „Migranti su napali maloletnika u blizini železničke stanice u Sarajevu“. Međutim, istraga sarajevske policije je pokazala da je ta glasina rezultat zlonamernog manipulisanja informacijama u cilju raspirivanje mržnje prema migrantima prisutnim u zemlji. Ljudi, uključujući i oca žrtve, su pričali da su napad počinili migranti, iako to nikako nisu mogli da znaju. Tako je nastala glasina.

Ovaj govor mržnje i širenje laži se prvo pojavio na jednom od najposećenijih sajtova u zemlji, Klix.ba, koji je objavio informaciju o navodnom napadu migranata na sedamnaestogodišnjaka u Sarajevu. Objava je ilustrovana fotografijom koja je prikazivala napad na neku osobu u mračnom prolazu. Nakon istrage, policija je utvrdila ne samo da migranti nisu počinioci, nego i da se napad nije desio pored železničke stanice, kako je sajt naveo.

 

Ovakva stigmatizacija migranata lažnim vestima je česta na Balkanu i može se naći kako u novinama tako i na društvenim mrežama.

9 – ŠTA JE PROVERAVANJE ČINJENICA?

Chapitres Fiches Jeunes No Comments

KLJUČNI POJMOVI


Proveravanje činjenica (fact-checking) je tehnika kojom se u realnom vremenu ili veoma brzo proveravaju činjenice i tačnost brojki i informacija koje u medijima predstavljaju političke i javne ličnosti i stručnjaci.

 

Proveravanje činjenica omogućava da procenimo nivo objektivnosti medija u obradi informacije. To je poslednjih godina veoma raširena praksa u borbi protiv širenja lažnih vesti.

 

Proveravanje činjenica je neophodno za digitalne tehnologije i društvene mreže iz dva razloga: prvo, manipulacija slikom ili informacijom postaje sve lakša, a drugo, postaje sve lakša i njihova široka distribucija na društvenim mrežama (npr. svakog minuta se postavi 350 000 tvitova).

 

Iako je proveravanje činjenica dobar alat za razlikovanje laži od istine, nije nemoguće da se novinari koji proveravaju informacije prevare ili da ne mogu da provere neke informacije. Zato je potrebno zadržati opreznost i kritičko mišljenje kako bismo znali kada da se oslonimo na brzu proveru činjenica a kada neko pitanje treba da bude obrađeno sa određenim otklonom.

 

 

KONKRETAN PRIMER


 U većini zemalja sveta, neki mediji ili organi su specijalizovani za proveravanje činjenica, ponekad i u posebnim oblastima (međunarodna politika, nauka, zaštita okoline, itd.). U balkanskoj regiji postoji više organizacija za proveravanje činjenica:

Bosna i Herzegovina : Raskrinkavanje.ba

Crna Gora : Raskrinkavanje.me

Severna Makedonija : Metamorphosis Foundation

Srbija : Istinomer

Albanija : https://faktoje.al/

 

Neke organizacije su pojačale svoje istrage i saradnju zbog talasa lažnih vesti koji nas je zapljusnuo tokom pandemije Kovid-19. Na primer, Facebook je pokrenuo program za “proveru činjenica i borbu protiv dezinformacija” koji uključuje 70 organizacija za proveravanje činjenica u svetu. Facebook će smeštati na dno spiska aktuelnosti članke koji su identifikovani kao lažni. Ova tehnika smanjuje budući broj otvaranja lažnih vesti u proseku za više od 80 %.

SESIJA 5 – INTERNET GRAĐANSTVO

Module 3 Parcours No Comments

POTREBNE VEŠTINE

 

  • Mogu da definišem teoriju zavere
  • Mogu da prepoznam građanski medij
  • Znam kako se treba boriti protiv konspiracionizma

 

 

EVALUACIONI UPITNIK ZA POLAZNIKE

 

P1: U čemu je razlika između građanskog i tradicionalnog medija?

  • A: u temama kojima se bave
  • B: u prisustvu profesionalnih novinara
  • C: u načinima širenja informacija
  • D: u upotrebi humora

 

P2: Koja se od ovih definicija ne odnosi na teoriju zavere?

  • A: priča koja prikazuje grupe ljudi koje deluju iz senke
  • B: teorijski diskurs koji deluje skladno i „logično“
  • C: istorijski i naučni pristup zasnovan na proverenim informacijama
  • D: strukturisana mešavina pretpostavki i manipulisane argumentacije

 

P3: Govor mržnje može biti podstaknut:

  • A: netačnim informacijama
  • B: predrasudama i stereotipima
  • C: obrazovanjem
  • D: strahom i odbacivanjem drugoga

 

P4: U kojem obliku postoje građanski mediji ?

  • A: TV kanali
  • B: blogovi
  • C: novine
  • D: grupe na Facebook-u/Twitter-u

 

P5: Koje su posledice teorija zavere?

  • A: iz njih se rađa govor mržnje
  • B: zatvaraju ljude u logiku nepoverenja i lažnih ubeđenja
  • C: privlače pristalice nedokazanih teorija
  • D: razotkrivaju istinu

 

P6: Kako se efikasno boriti protiv teorija zavere?

  • A: regulacijom i ograničavanjem sadržaja sa mržnjom i lažnim vestima
  • B: zabranom društvenih mreža
  • C: ruganjem pristalicama teorija zavere
  • D: razvijanjem kritičkog duha građana

 

P7: Šta je digitalno građanstvo?

  • A: pripadnost nekoj virtuelnoj državi
  • B: način ponašanja i interakcije korisnika interneta
  • C: dokazivanje blagonaklonost i poštovanje dobrih praksi na internetu
  • D: onlajn lična karta

 

 

REŠENJA ZA UPITNIK

 

  • P1: A B C
  • P2: C
  • P3: A B D
  • P4: B D
  • P5: A B C
  • P6: A D
  • P7: B C

SESIJA 4 – PREPOZNAVANJE RAZLIČITIH MEDIJA

Module 2 Parcours No Comments

POTREBNE VEŠTINE

 

  • Mogu da identifikujem različite formate informacija
  • Znam kakva je uloga slike u širenju lažnih vesti
  • Znam da definišem mit

 

 

EVALUACIONI UPITNIK ZA POLAZNIKE

 

P1: Koja je kompanija kupila YouTube 2006. godine?

  • A: Microsoft
  • B: Coca Cola
  • C: Ebay
  • D: Google

 

P2: Koja od ovih tehnika nije manipulisanje slikom/video snimkom?

  • A: lažiranje fotografije ili fotomontaža
  • B: lažno svedočenje
  • C: dekontekstualizacija
  • D: „Deepfake“

 

P3: Kakve sadržaje najčešće nalazimo na Youtube-u?

  • A: informacije koje su proverili novinari
  • B: zabavne video snimke
  • C: autorske filmove
  • D: direktno emitovanje TV kanala

 

P4: Koliko se sati dnevno u proseku provodi pred ekranom (u svetu)?

  • A: 1 sat i 38 minuta
  • B: 3 sata i 26 minuta
  • C: 6 sati i 42 minuta
  • D: 9 sati i 14 minuta

 

P5: Film se može smatrati:

  • A: posebnim medijem
  • B: sredstvom umetničkog izražavanja
  • C: društvenom mrežom
  • D: kanalom za informisanje javnosti

 

P6: Zašto se slika toliko koristi u lažnim vestima?

  • A: zato što se lako deli
  • B: zbog simboličke moći
  • C: to je jedino sredstvo za kreiranje lažnih vesti
  • D: slikom je lako manipulisati

 

P7: Šta je mit?

  • A : glasina koja kruži odavno
  • B: pouzdana i proverena istorijska činjenica
  • C: imaginarna konstrukcija koja ima političku i društvenu funkciju
  • D: naučni i racionalni diskurs

 

 

REŠENJA ZA UPITNIK

  • P1: D
  • P2: B
  • P3: B D
  • P4: B
  • P5: C
  • P6: A B D
  • P7: C

SESIJA 3 – INFORMACIJA I DEZINFORMACIJA

Module 2 Parcours No Comments

POTREBNE VEŠTINE

 

  • Sposoban/a sam za kritičko razmišljanje
  • Razumem novinarski pristup koji se sastoji u proveravanju informacija
  • Razumem važnost provere svojih izvora
  • Razumem pojam lažnih vesti i važnost medijske pismenosti
  • Mogu da prepoznam zamke dezinformisanja
  • Poznajem različite etape proveravanja činjenica

 

 

EVALUACIONI UPITNIK ZA POLAZNIKE

 

P1: Kritički razmišljati znači:

  • A: Kritikovati novinare koji ne poštuju etička pravila profesije
  • B: Ne verovati informacijama koje šire tradicionalni mediji
  • C: Ne verovati informacijama koje kruže po internetu i društvenim mrežama
  • D: Biti sposoban za samostalno, racionalno i savesno razmišljanje o nekoj informaciji imajući u vidu namere autora

 

P2: Korisne radnje u odnosu na informaciju su:

  • A: Proveriti izvore, odvojiti prave činjenice od interpretacije događaja, uporediti tumačenja i rangirati ih dajući prednost onima koje se oslanjaju na iskustvo i istraživanje radije nego na pretpostavke i verovanja.
  • B: Proveriti izvore, analizirati tumačenja, tražiti od nekog drugog da ih rangira, truditi se da saznate ko se krije iza te informacije, dati prednost tumačenjima koja se oslanjaju na pretpostavke i verovanja.
  • C: Proveriti izvore, pree potvrde neke pretpostavke obavestiti se o autoru/ki, broju članaka koje je napisao/la, broju korisnika koji ga/je prate na mrežama.
  • D : Posumnjati u tačnost i namere autora čak iako se oslanja na iskustvo i istraživanje.

 

P3: Za potvrdu izvora dovoljno je:

  • A: Uveriti se da ne dolazi sa društvenih mreža
  • B: Poznavati autora informacije i verovati mu
  • C: Pronaći odakle dolazi informacija, proveriti da je autor osoba ili struktura stručna za datu temu, a zatim je ukrstiti
  • D: Proveriti da li je informacija objavljena u tradicionalnim medijima

 

P4: Pojam lažnih vesti ili fake news opisuje informacije:

  • A: koje nisu u skladu sa opštim uverenjima građana i predstavljaju problem u javnoj debati
  • B: koje su fabrikovane, lažirane ili iskrivljene i koje pojedinci namerno šire u cilju manipulisanja građanima
  • C: koje su istinite ali se ne mogu proveriti
  • D: koje se prebrzo šire među internet korisnicima

 

P5: Za otkrivanje dezinformacija potrebno je:

  • A: Pustiti sve vrste informacija da kruže kako bi najmlađi izoštrili svoj kritički duh
  • B: Pozvati platforme i internet gigante na odgovornost
  • C: Ograničiti slobodu izražavanja na internetu i rad novinara
  • D: Pripremiti stanovništvo za sve češće suočavanje sa lažnim vestima nudeći obuke o medijskoj pismenosti

 

P6: Iako se mediji bore protiv kruženja lažnih informacija proveravanjem činjenica, moramo ostati oprezni jer:

  • A: Neka pitanja se ne mogu rešiti običnim proveravanjem činjenica, poput pitanja politike, stavova ili morala
  • B: Kroz tu praksu, mediji mogu širiti druge lažne vesti
  • C Novinari ne mogu da provere sve informacije
  • D: Medije uvek pokreću finansijski ciljevi a to utiče na njihove stavove

 

REŠENJA ZA UPITNI

 

  • P1: D
  • P2: A
  • P3: C
  • P4: B
  • P5: B, D
  • P6: A

SESIJA 2 – NOVI MEDIJI

Module 1 Parcours No Comments

POTREBNE VEŠTINE

 

  • Mogu da razlikujem tradicionalne od novih medija
  • Razumem kako društveni mediji menjaju medijsku scenu
  • Shvatam rizike i mogućnosti „građanskog novinarstva“ i upotrebe interneta kod mladih
  • Svestan/svesna sam uticaja algoritama na internet surfovanje
  • Razumem kako funkcionišu „filter mehuri“ i znam kako im se suprotstavim

 

 

EVALUACIONI UPITNIK ZA POLAZNIKE

 

P1: U tradicionalne medije spadaju:

  • A: Facebook, Instagram, TikTok
  • B: Televizija
  • C: Twitter
  • D: Radio

 

P2: Društvene mreže se razlikuju od tradicionalnih medija po:

  • A: Logici saradnje koja ih određuje
  • B: Ozbiljnosti i profesionalizmu svojih korisnika
  • C: Interaktivnom funkcionisanju
  • D: Sposobnosti da podele kvalitetnu informaciju sa najvećim brojem ljudi

 

P3: Pojam „građansko novinarstvo“ se odnosi na:

  • A: Praksu koja svakog korisnika društvenih medija čini potencijalnim kreatorom informacije
  • B: Odgovornost koju pokazuju korisnici društvenih mreža u svim okolnostima
  • C: Važnost obuke novinara o pojmu slobode izražavanja i štampe
  • D: Novinarsku obuku koju dobija svaki korisnik društvenih mreža

 

P4: Internet giganti koriste algoritme:

  • A: da svakom korisniku ponude najbolje prilagođene sadržaje
  • B: da obračunaju broj klikova, lajkova i kupovina korisnika
  • C: da provere informacije koje kruže društvenim mrežama
  • D: da sa komercijalnim ciljem utiču na ponašanje korisnika

 

P5: Kada se korisnik nađe u filter mehuru, to znači:

  • A: da ima pristup velikom broju filtera za poboljšanje svojih slika i video snimaka
  • B: da konsultuje samo vebsajtove sa lažnim vestima
  • C: da ima pristup samo jednoj vrsti informacija zbog algoritama koje primenjuju internet giganti
  • D: da provodi previše vremena na internetu

 

P6: Prvobitno obećanje interneta je bilo:

  • A: da ponudi korisnicima pristup personalizovanim sadržajima
  • B: da podstakne emancipaciju i slobodu korisnika
  • C: da korisnicima učini dostupnim nove proizvode preko reklama
  • D: da izoluje korisnike i testira njihovo kritičko mišljenje

 

 

REŠENJA ZA UPITNIK

 

  • P1: B, D
  • P2: A, C
  • P3: D
  • P4: A
  • P5: C
  • P6: B

SESIJA 1 – FUNKCIJE I SREDSTVA INFORMISANJA

Module 1 Parcours No Comments

POTREBNE VEŠTINE

 

  • Znam šta je informacija i šta je medij
  • Mogu da navedem najvažnije medije u svojoj zemlji
  • Poznajem tok informacije
  • Vladam pojmovima „slobode izražavanja“ i „slobode štampe“ i poznajem njihovu ulogu u demokratskom društvu
  • Poznajem najvažnije etičke principe u novinarstvu
  • Razumem ulogu novinara u demokratskom društvu

 

 


EVALUACIONI UPITNIK ZA POLAZNIKE

 

P1: Kada su se pojavili internet i novi mediji?

  • A: sedamdesetih godina XX veka
  • B: osamdesetih godina XX veka
  • C: devedesetih godina XX veka
  • D: u prvoj deceniji XXI veka

 

P2: U demokratskim društvima, mediji predstavljaju:

  • A: Propagandno sredstvo za manipulisanje masama
  • B: Protivtežu vlastima
  • C: Sredstvo za razvoj razmene mišljenja među građanima
  • D: Nosioce obaveštenja o političkim programima u izbornom periodu

 

P3: Na osnovu kojih kriterijuma se informacija može novinarski proceniti?

  • A: Opisani događaj ne sme biti stariji od nedelju dana
  • B: O opisanom događaju moraju izvestiti najmanje četiri medija
  • C: Opisani događaj mora biti proveren i proverljiv
  • D: Opisani događaj ne mora biti od javnog značaja

 

P4: Pravo na slobodu izražavanja daje novinarima pravo da:

  • A: Slobodno izraze svoje mišljenje
  • B: Istražuju o političkim čelnicima
  • C: Objavljuju informacije na društvenim mrežama
  • D: Objavljuju sadržaje kojima se podstiče diskriminacija neke grupe na verskoj osnovi

 

P5: Među etičkim pravilima koje novinari treba da poštuju nalazi se i:

  • A: Pravo na izmenu nekih dokumenata ili zloupotrebu slika kako bi se poslala neka poruka
  • B: Obaveza da se pokaže kritički duh, tačnost i integritet
  • C: Pravo da rade u javnom servisu, instituciji ili privatnoj kompaniji
  • D: Pravo da isprave svaku objavljenu informaciju koja se pokaže netačnom.

 

P6: Nevladina organizacija koja pravi godišnje rangiranje slobode štampe u svetu je:

  • A: UNESKO
  • B: Crveni krst
  • C: Reporteri bez granica
  • D: Lekari bez granica

 

 

REŠENJA ZA UPITNIK

 

  • P1: B
  • P2: B, C, D
  • P3: C
  • P4: A, B, C
  • P5: B, D
  • P6: C