KLJUČNI POJMOVI

Proveravanje činjenica (fact-checking) je tehnika kojom se u realnom vremenu ili veoma brzo proveravaju činjenice i tačnost brojki i informacija koje u medijima predstavljaju političke i javne ličnosti i stručnjaci.

Proveravanje činjenica omogućava da procenimo nivo objektivnosti medija u obradi informacije. To je poslednjih godina veoma raširena praksa u borbi protiv širenja lažnih vesti.

Proveravanje činjenica je neophodno za digitalne tehnologije i društvene mreže iz dva razloga: prvo, manipulacija slikom ili informacijom postaje sve lakša, a drugo, postaje sve lakša i njihova široka distribucija na društvenim mrežama (npr. svakog minuta se postavi 350 000 tvitova).

Iako je proveravanje činjenica dobar alat za razlikovanje laži od istine, nije nemoguće da se novinari koji proveravaju informacije prevare ili da ne mogu da provere neke informacije. Zato je potrebno zadržati opreznost i kritičko mišljenje kako bismo znali kada da se oslonimo na brzu proveru činjenica a kada neko pitanje treba da bude obrađeno sa određenim otklonom.

KONKRETAN PRIMER

U većini zemalja sveta, neki mediji ili organi su specijalizovani za proveravanje činjenica, ponekad i u posebnim oblastima (međunarodna politika, nauka, zaštita okoline, itd.). U balkanskoj regiji postoji više organizacija za proveravanje činjenica:

Bosna i Herzegovina : Raskrinkavanje.ba

Crna Gora : Raskrinkavanje.me

Severna Makedonija : Metamorphosis Foundation

Srbija : Istinomer

Albanija : https://faktoje.al/

Neke organizacije su pojačale svoje istrage i saradnju zbog talasa lažnih vesti koji nas je zapljusnuo tokom pandemije Kovid-19. Na primer, Facebook je pokrenuo program za “proveru činjenica i borbu protiv dezinformacija” koji uključuje 70 organizacija za proveravanje činjenica u svetu. Facebook će smeštati na dno spiska aktuelnosti članke koji su identifikovani kao lažni. Ova tehnika smanjuje budući broj otvaranja lažnih vesti u proseku za više od 80 %.