LAŽNE VESTI: OKOSNICA MIP

Definicija: Kada govorimo o lažnim vestima, lažnim informacijama ili pojmu „fejk njuz“, radi se o lažiranim, krivotvorenim ili izvrnutim informacijama, voljno distribuiranim od strane pojedinaca, aktivista ili političara u cilju manipulacije građanima i ubeđivanja u svoje ideje.

Širenje lažnih informacija može da ima štetne posledice na društvo: kada se na primer cilja ili optužuje manjina ili zajednica kako bi se izazvali strah i mržnja prema njoj. Takođe, kada se lažna informacija koristi za stvaranje osećaja nesigurnosti u svrhu predizborne kampanje, manipulisanje informacijama je veoma efikasno sredstvo.

Primer: Pred parlementarne izbore 21. juna u Srbiji, organizovano je više protesta protiv migranata. Oko 500 okupljenih 2. marta 2020. u Subotici, u blizini mađarske granice na samom severu zemlje, optužilo je migrante za počinjene „zločine“ na teritoriji Srbije, iako prema podacima policije krivična dela počinjena od strane izbeglica predstavljaju tek 0,06% prekršaja u zemlji.

Hronika i skandali poput „Kembridž Analitika“ skandala u Sjedinjenim Američkim Državama (korišćenje podataka miliona korisnika koji su kasnije postali meta lažnih vesti) nas podsećaju na to koliko je snažan uticaj manipulisanja informacijama na naš život, od naše svakodnevnice pa sve do predsedničkih izbora.

Primer: U martu 2020. u Bosni i Hercegovini, pedesetjednogodišnja žena koja se vraćala sa puta iz Italije i bila pozitivna na testu za koronavirus pretrpela je pravi linč na društvenim mrežama nakon što je više medija objavilo pogrešne informacije. Mediji su objavili da je u Italiji prisustvovala koncertu i koristila gradski prevoz. U nekim od Facebook komentara pisalo je da zaslužuje da umre zato što je bila zaražena virusom i da je bolje da se ne vraća u Bosnu i Hercegovinu.

Izvrćući, manipulišući i krivotvoreći stvarnost kako bi se izazvala mržnja i građani ubedili lažnim argumentima ili nepostojećim informacijama, lažne informacije dovode u pitanje i sam pojam istine i građanstva u modernom društvu. Budeći kod nas najćešće emocije i predrasude i ponekad potvrđujući naše stavove, lažne vesti se lako šire, nailaze na značajan odjek na društvenim mrežama i naglašavaju njihov štetan uticaj na kvalitet dostupnih informacija.

Budući da je informacija neophodna i da se nalazi u središtu svih naših odluka i naših odnosa sa drugima, od presudnog je značaja da se sačuvaju njena pouzdanost i transparentnost i da se koliko je moguće izbegne manipulisanje njom. Osim pažljivog pristupa kvalitetu informacije, kritički pogled na sadržaje kojima se služimo ili koje primamo takođe ograničava rizik od manipulacija ili spoljašnjeg uticaja i pomaže u kreiranju ispravnog mišljenja.

RASKRINKATI ZAMKE DEZINFORMISANJA

U borbi protiv dezinformacije postoji nekoliko rešenja:

• Bolje kontrolisati širenje informacija na Internetu pozivajući na odgovornost platforme i „internet gigante“ (Facebook, Google, Tviter, itd.). Sve navedene firme su usvojile određene mere: dale priliku korisnicima da prijave lažne informacije, brisale naloge koji su propagirali govor mržnje i lažne vesti i pokrenule ili podržale preventivne kampanje. Na primer, Facebook je u januaru 2020. najavio brisanje i zabranu dipfejk video-snimaka na platformi.

Treba naglasiti da regulisanje sadržaja na ovim platformama od strane Internet giganata može biti problematično u smislu slobode izražavanja i cenzure, u kontekstu u kome se raspravlja o hegemoniji navedenih kompanija. Zbog toga u mnogim zemljama postoje nezavisni organi zaduženi za kontrolu delatnosti tradicionalnih medija, kao i komtrolu informisanja i zaštite korisnika na ovim internet platformama.

• Mnoge države i same učestvuju u kontroli informacije i u borbi za pouzdanost informacija koje kruže unutar zemlje, i to najčešće putem zakonodavnog okvira. Mora se međutim paziti da mere usvojene kako bi se ograničila dezinformacija i pojačala sredstva kontrole ne ograničavaju paradoksalno i slobodu izražavanja medija i građana i onemogućavaju rad novinara.
• Stanovništvo se takođe može pripremiti na sve veće prisustvo lažnih informacija, na manipulisanje slikama ili povećano i brzo širenje teorija zavere. Delatnosti poput kritičkog obrazovanja na temu medija i informacije pomažu stanovništvu da se zaštiti protiv takvih manipulacija, zahvaljujući novim znanjima i razvoju intelektualne autonomije i kritičkog duha.
• Naposletku, i tradicionalni mediji su postali svesni ovog problema. Zbog toga se u nekim zemljama, ali i na međunarodnom nivou, nedavno pojavio novi način novinarske obrade informacija čiji je cilj smanjenje rizika od dezinformisanja: proveravanje činjenica (engl. fact-checking).

PROVERAVANJE ČINJENICA

Poreklo i definicija

Naspram sve brojnijih lažnih informacija, lažiranih slika i video-snimaka, naročito na internetu, novinarske metode suočavanja i provere informacija postale su do te mere neophodne da su mnogi mediji nedavno pokrenuli službe čija je specijalnost proveravanje činjenica.

Ovaj novi način novinarske obrade informacija, koji se često naziva fact-checking, u početku je imao za cilj da sistematski proverava tvrdnje političara ili delove javnih rasprava (brojke, navodi o zakonima, itd.). Ali s obzirom na umnožavanje lažnih vesti i pretnji koje predstavljaju dezinformacije, fact-checking danas služi pre svega brzom proveravanju istinosti čijenice, slike ili glasine, i u širem smislu svih vidova informacija na internetu.

Ograničenja proveravanja činjenica

Iako je fact-checking korisna alata za proveravanje činjenica, ne bi smeo da se pretvori u stalni diktat istine. Na neka pitanja samo proveravanje činjenica ne može da odgovori, kao što su pitanja politike, stavova ili morala. Kao što mu ime kaže, zasniva se na „činjeničnom“ i na proveri određenih činjenica.

Osim toga, neki elementi za proveru informacije mogu da nedostaju ili da zavise od drugih organa. Kada se radi na primer o broju ljudi na nekom protestu, medij zadužen za proveravanje činjenica će i sam morati da veruje brojkama koje su saopštile vlasti ili organizatori protesta, čije će se brojke sigurno značajno razlikovati.

I u tom slučaju treba ostati pažljiv i kritički nastrojen kako bismo znali kada da verujemo medijima zaduženim za proveravanje činjenica i kada neko pitanje treba posmatrati sa određenog rastojanja.