Šta je digitalno građanstvo?

Naši poslovni i privatni životi danas su teško zamislivi, ili čak nezamislivi bez interneta. Pošto je internet sveprisutan, valjalo bi da naučimo da ga koristimo na najbolji mogući način, pre svega time što ćemo bolje kontrolisati i bolje razumeti naš digitalni život.

Definicija: Digitalno građanstvo je način na koji se korisnici ponašaju i komuniciraju na internetu. Radi se pre svega o našem ponašanju tokom interakcije sa drugim korisnicima na osetljive društvene ili političke teme. Prava i dužnosti koje imamo u stvarnom životu isti su na internetu. Naše ponašanje i naše interakcije određuju kako nas drugi vide na internetu. Međutim, naše delovanje na internetu nije ograničeno na naše ponašanje i naše objave jer se ono tiče i načina na koji štitimo privatnost, bilo da se radi o lozinkama, lokalizaciji ili našoj prošlosti na Internetu.

Digitalno građanstvo poziva nas da takođe da razvijemo kritički pogled na naš odnos prema internetu i naše korišćenje istog, naročito po pitanju ličnih podataka koje delimo, a da toga nekad nismo ni svesni.

Dobre digitalne prakse

Definicija: Pojmom „dobrih praksi“ označavamo način na koji bi trebalo da se ponašamo kako bi internet postao prostor slobode i uzajamnog poštovanja ali i pravila koja određuju vebsajtovi i aplikacije. Mnogi vebsajtovi i internet službe nameću pravila koja određuju ponašanje i prava korisnika.

Primer: Veb aplikacija Twitter daje sledeće savete za korišćenje: „Pazite šta tvitujete: vi kontrolišete koji se sadržaji dele na Twitteru i na svim ostalim vebsajtovima. Ne objavljujte podatke koji se smatraju poverljivim i razmislite o dobrim i lošim posledicama pre nego što javno podelite lokalizaciju. Budite oprezni u razmenama u kojima vam se traže kontakt podaci, lični podaci ili lozinke. Ako niste sigurni u tvit, savetujemo vam da sebi postavite sledeća pitanja: Sa kim delim informacije? Koji tip i koliko informacija ću upravo podeliti? Koliko korisnika može da pristupi mojim informacijama? Mogu li da verujem svim osobama koje imaju pristup tim informacijama?“

Aplikacija takođe nameće određena osnovna pravila:

„Nasilje: nije vam dozvoljeno da bilo kojem pojedincu ili grupi ljudi pretite nasiljem. Zabranjujemo i veličanje nasilja. Govor mržnje: ne smete pretiti drugima, uznemiravati ih niti podsticati nasilje usmereno prema drugima na rasnoj, etničkoj, nacionalnoj, kastinskoj osnovi ili na osnovu seksualne orijentacije, pola, rodnog identiteta, religijske pripadnosti, starosne dobi, invaliditeta ili ozbiljne bolesti.“

Korisno je dakle podsetiti da naše virtuelno ponašanje najčešće ima stvaran uticaj na živote drugih, i da zlostavljanje na internetu može da bude uzrok tragičnih događaja u stvarnom životu.

Sa druge strane, internet danas predstavlja istinsko građansko oruđe jer omogućava građanstvu da se bolje informiše, da demokratija bude participativnija i da se informaciji pristupa na lakši način. On je sredstvo debate i komunikacije, koje se takođe može iskoristiti za prijavu pretnji ili rizika za čitavo društvo, kao što je to slučaj sa „zviždačima“ koji putem interneta prijavljuju korupciju ili napad na slobode građana. (preporučujemo dokumentarni film „Citizenfour“ iz 2014. o aferi Snouden).

Ostaviti pozitivne digitalne tragove i održati pozitivan duh

Definicija: Digitalni tragovi su svi podaci koji postoje na internetu usled naše onlajn aktivnosti. Oni su slika nas samih, izgrađena od našeg ponašanja, naših objava i ličnih izbora.

Važno je dakle da ostavimo što pozitivnije digitalne tragove! Možemo da napišemo stranicu bloga na određenu temu, pokažemo svoje talente ili da snimimo video tutorijal, da skupljamo novac u humanitarne svrhe ili da učestvujemo u organizaciji događaja. Pozitivni digitalni tragovi mogu se ostaviti na bezbroj načina!