Teorije zavere

Iako se ne radi o relativno novoj pojavi, teorije zavere poslednjih godina imaju puno uspeha, posebno zahvaljujući širenju na društvenim mrežama i na internetu.

Definicija: Teorija zavere je teorijska priča ili govor koji deluje skladno i „logično“ a kojim se pokušava „ukazati“ na postojanje male grupe moćnih ljudi koji u tajnosti planiraju ilegalne i/ili štetne akcije koje utiču na tok događaja ili koji pokušavaju da zavladaju svetom.

Teorija zavere se razlikuje od lažne vesti po tome što se oslanja na stukturirani skup pretpostavki i argumenata kojima se manipuliše u cilju podupiranja određene teorije. Lažna vest je ponekad u službi argumentacije teorije zavere, ali nije uvek povezana sa nekom teorijom.

Mediji i lažne informacije igraju suštinsku ulogu u raširenosti ove pojave. S jedne strane, manjak poverenja, pa čak i potpuno nepoverenje u medije, umnožava verovanje i poverenje dato teorijama zavere, posebno u zemljama gde se mediji prepoznaju kao korumpirani ili politički kontrolisani. S druge strane, lažne informacije koriste iste mehanizme kao teorije zavere (upotreba straha, manipulisanje činjenicama i sl.) i često se odnose na iste teme.

Nekoliko primera najpoznatijih teorija zavere :

- Iluminati su tajno društvo čiji su članovi neke od najmoćnijih ličnosti sveta. - Zemlja nije okrugla nego ravna. - Ljudi nikada nisu bili na Mesecu

- Do raspada Jugoslavije je došlo zbog zavere Nemačke i Vatikana.

Postoje i preciznije teorije zavere poput onih o 5G mreži, koronavirusu ili vakcinama.

Govor mržnje i moderiranje sadržaja sa mržnjom

Teorije zavere zauzimaju centralno mesto u našem odnosu prema informacijama i društvu. One su na pola puta između predrasuda, političkih stavova, verovanja a mogu biti i usko povezane sa govorom mržnje, pa njihovo širenje može brzo da stvori konfliktno okruženje. Takav je slučaj npr. sa teorijama o svetskoj jevrejskoj zaveri.

Definicija: Kada je reč o govoru mržnje, misli se na izraz mržnje sadržan u nekoj rečenici, tekstu, zvuku ili slici, kojim se želi odbaciti drugi i koji može da povredi, podstičući na razvoj osećaja mržnje. Kada taj izraz mržnje postane javan, on može podstaći svedoke da osete mržnju prema drugima, da se podele a ponekad i da ponovo pokažu mržnju sličnog intenziteta ili sa pojačanim nasiljem zbog efekta grupe. Tada govorimo o podsticanju na mržnju.

Zasnovani na stereotipima ili na pogrešnim verovanjima, ovi sadržaji, ukoliko se ne razmatraju kritički, vode prekidima odnosa i nasilju, kriveći i pretvarajući određenu zajednicu u žrtvenog jarca i podstičući generalizacije i osećaj paranoje.

Primer: Stanovništvo poreklom iz romske zajednice je često meta diskriminacije i prerasuda koje ih prikazuju kao nepoštene ili lopove, sprečavajući ih time da dođu do kvalifikovanih radnih mesta. Romi su dvostruko više izloženi nezaposlenosti od ostalih stanovnika, a veliki broj njih i dalje živi u zonama bez tekuće vode.

Moderiranje sadržaja sa jakim izlivima mržnje, posebno na društvenim mrežama, uz edukaciju o inkluzivnijem građanstvu, medijima i digitalizaciji može ograničiti ovo stremljenje fizičkom ili psihološkom nasilju.

Definicija: Moderiranje se sastoji u uklanjanju, cenzurisanju ili čak kažnjavanju autora sadržaja koji šire mržnju kako bi se sprečilo njihovo dalje širenje. To može biti nasilnički komentar ispod nekog objavljenog teksta, podeljenog članka, video sadržaja, fotografije ili infografike kojim se stigmatizuje određena kategorija lica, ili privatna komunikacija putem četa ili elektronske pošte.

Borba protiv konspiracionizma

Definicija: Konspiracionizam označava težnju da se događaji ili pojave tendenciozno prikažu kao posledica organizovane zavere. To je način razmišljanja ili stav kojim se poriču uobičajena objašnjenja činjenica kako bi se zamenila postojanjem zavere sa nepriznatim i opskurnim ciljem.

Posledice konspiracionizma:

• Rađa govor mržnje
• Stvara privrženost nedokazanim teorijama
• Zatvara nas u logiku nepoverenja i lažnih verovanja, ograničavajući mogućnost debate
• Može da oteža iznošenje suprotne argumentacije pokušajima stvarne političke malverzacije ili izazivajući sukobe interesa.

Sredstva za ograničavanje konspiracionizma:

1. Regulisanje i ograničavanje govora mržnje i lažnih informacija (fact-checking, odgovornost platformi i društvenih mreža).

2. Razvijanje kritičkog duha građana kroz medijsku i informacionu pismenost u cilju:

• Preispitivanja zavereničkog pristupa: Jesu li dokazi zaista dovoljni?
• Podsticanja na opreznost kako bismo stvorili i održali građansku budnost (Ne mešati opreznost i nepoverenje, sumnju i sumnjičavost.)
• Kanalisanja kritike i omogućavanja boljeg informisanja kroz logičan i pouzdan pristup i posmatratranja sveta koji nas okružuje sa određene distance.