Medijski sistem Bosne i Hercegovine je veoma složen, što je u snažnom uzročno-posledičnom odnosu sa komplikovanim državnim sistemom. Za razliku od drugih država Zapadnog Balkana, Bosna i Hercegovina ima tri javna servisa: dva entitetska emitera – RTFBIH (Radiotelevizija Federacije Bosne i Hercegovine), RTRS (Televizija Republike Srpske) i jednog emitera na državnom nivou BHRT (Bosansko-hercegovačka radiotelevizija). Entitetski emiteri imaju značajne neplaćene dugove prema emiteru na državnom nivou (1), čije funkcionisanje je izuzetno ugroženo. Strane novinske agencije i podružnice međunarodnih medija su sredstvo putem kojeg strane vlade i finansijeri mogu da dopru i utiču na javno mišljenje u BiH (2). Istovremeno, postoji veliki uticaj medija iz istog govornog područja, pre svega srpskih tabloidnih medija (3). Najzdraviji deo medijskog sektora su mediji preko interneta koji se bave istraživačkim i analitičkim novinarstvom (BIRN BIH, CIN, Istinomjer, Raskrikavanje), zato što su oni manje izloženi pritiscima klijentelizma i etnonacionalnih podela.

Sudeći prema izveštajima Fridom hausa i Reportera bez granica, položaj novinara u Bosni i Hercegovini je izuzetno nepovoljan: novinari se suočavaju sa političkim pritiskom, kao i sa maltretiranjem, pretnjama i napadima (4). Oni su napadani zbog svog etničkog porekla, kao i i zbog toga što pišu, a tužbe za klevetu od strane političara često služe za zastrašivanje novinara i odvraćanje od bavljenja svojim poslom (5). Prema Udruženju novinara BH, beleži se oko dvadeset slučaja napada i pretnji godišnje (6).

Prema izveštaju Instituta otvoreno društvo (Sodia), Bosna i Hercegovina se nalazi na 34. mestu od 35 evropskih država prema nivou medijske pismenosti (7). Rezultati istraživanja o mišljenju koje je sproveo Ipsos (8) pokazuju oštru polarizaciju javnosti BiH u pogledu njenog poverenja u medije – polovina ispitanika u zbiru kaže da ne veruje medijima, dok skoro isto toliko tvrdi da veruje medijima. Neki ispitanici su naveli kao medije od najvećeg poverenja one organizacije koje su prethodne studije izdvojile kao primere propagande i modela dezinformisanja.