Internet je danas pravi eldorado za proizvođače lažnih vesti koji koriste neposrednost veba za postavljanje sadržaja koji nemaju naučnu osnovu.

Ove lažne vesti, koje su postale viralne, mogu proizaći iz teorija zavere, kampanja za manipulisanje javnim mnjenjem, državne propagande, preispitivanja naučnog konsenzusa ili čak govora mržnje protiv manjina. Utoliko su pogubnije što ih često – namerno ili ne – ponavljaju političari i mediji. Tako ulazimo u eru post-istine, gde postaje vrlo teško razlučiti istinu od laži, mišljenje od činjenica, informaciju od manipulacije.

Kao ni ostatak sveta, Balkan nije imun na širenje lažnih vesti. Izveštaj Saveta Evrope o medijskom okruženju na Balkanu ističe da se ova regija masovno suočava sa „lažnim vestima, govorom mržnje i zamkama za klikove čija je posledica veliko opadanje poverenja stanovništva u medije“.

Kako bismo svima pomogli da razviju sposobnosti prepoznavanja i dekonstrukcije lažnih vesti s kojima se mogu suočiti, u nastavku nudimo devet dokumenata o “prepoznavanju lažnih vesti“. Oni razvrstavaju lažne vesti u široke kategorije (zavere, politika, propaganda, itd.) izlažući za svaku od njih mehanizme manipulisanja informacijama koji se primenjuju. Uz to, svaki dokument je ilustrovan konkretnim primerom kako bi se pojasnilo kako se lažne vesti stvaraju i šire.