DEFINICIJA

Širenje lažnih vesti na temu pandemije Covida-19 je bilo do te mere masovno da je skovan novi termin za ovaj fenomen dezinformisanja: „infodemija“.

Infodemijom se naziva skorašnji priliv obmanjujućih informacija u vezi sa koronavirusom na društvenim mrežama i pretraživačima. U kontekstu zdravstvene krize, Tedros Adhanom Gebrejezus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), izjavio je da se „lažne vesti u vezi sa Covidom-19 šire brže i lakše nego sam virus a jednako su opasne“.

Panedemiju su pratile lažne i zlonamerne informacije koje su proistekle iz teorija zavere. Ove lažne vesti su dosegle poseban stepen viralnosti u svetu: „Virus koji izaziva COVID-19 je biološko oružje koje je stvorio čovek“; „Italijanska vlada sprečava migrante da se testiraju na COVID-19“, „Pandemija COVIDa-19 je predskazana prilikom jedne simulacije“.

U datom kontekstu, mediji, države i međunarodna zajednica pokrenuli su platforme za proveravanje informacija (fact-checking) kako bi sprečili dezinformacije o virusu i uspostavili naučno dokazane činjenice o bolesti. Među operaterima koji se bave proveravanjem činjenica, možemo navesti: platformu Svetske zdravstvene organizacije, platformu NewsGuard i sajt EU protiv dezinformacije.

ILUSTRACIJA: BALKAN U VREME KORONAVIRUSA

Lažne vesti o Covidu-19 naišle su na veliki odjek na Zapadnom Balkanu. Jedna platforma za proveravanje činjenica se posebno usredsredila na lažne vesti o pandemiji koje kruže regionom: RASKRIKAVANJE.RS.

Infodemiju na Balkanu mogli bismo da ilustrujemo brojnim primerima. U Bosni i Hercegovini, na internetu se pojavio govor mržnje. Tako je pedesetjednogodišnja Bosanka, pozitivna na koronavirus po povratku iz Italije, pretrpela pravi linč na društvenim mrežama nakon što je više medija objavilo netačne informacije da je prisustvovala koncertu i koristila gradski prevoz.

Prema rečima Marije Vučić, novinarke istraživačkog sajta Raskrinkavanje, „neodgovorno izveštavanje medija o tome je vrlo opasno za te ljude, posebno za one koji žive u malim sredinama, koji se ne usuđuju na ulicu da izađu zato što ih lokalno stanovništvo smatra odgovornim za širenje bolesti. To zaista može da ugrozi bezbednost ljudi.“

Kako objašnjava Kurije de Balkan (Courrier des Balkans), „regionalni tabloidi nisu zaostajali za društvenim mrežama u širenju neproverenih informacija o pandemiji“.

Srpski tabloid Alo! (https://www.alo.rs/) je na primer pogrešno objavio da se broj zaraženih u svetu smanjuje iako je to bio slučaj tek u malom broju zemalja. Osvrćući se na ovaj vid lažnih sadržaja, Sandra Bašić Hrvatin, profesorka na Fakultetu za humanističke studije u Sloveniji, kaže da je „poplava dezinformacija na društvenim mrežama dovela do stvaranja atmosfere nepoverenja u nauku, stručnjaje i institucije. Mediji ne treba da nasedaju na razne oblike senzacionalističkog informisanja već da ljudima putem zvaničnih i stručnih informacija objasne šta zapravo virus jeste i kako se zaštititi.“

PSIHOLOŠKI I DRUŠTVENI MEHANIZMI INFODEMIJE

Tokom razvoja pandemije Covida-19, u svetu je zabeležen porast broja teorija zavere, lažnih vesti i sumnji u zvaničnu verziju o poreklu, širenju i ozbiljnosti bolesti. Veliki broj stanovnika više ili manje pogođenih zemalja upao je u zamku teorija zavere i lažnih vesti. Ova činjenica ne iznenađuje budući da bolest nije isključivo povezana sa medicinskom stručnošću nego i da pokreće društvenu i psihološku dinamiku vezanu za zavere.

Pomenute teorije se razvijaju kada građani pokušavaju da pronađu smisao događaju koji inače izgleda lišen smisla. Reč je o pokušaju objašnjavanja ovih događaja posredstvom teorija zavere.

Ova pojava je posebno naglašena u slučaju prevelike kognitivne disonance između uzroka i posledice. Na primer, u slučaju pandemije koja je započela kada se preko životinja nekoliko osoba slučajno zarazilo infekcijom kojom su se potom zarazili milioni ljudi i koja je do polovine juna 2020 odnela živote skoro pola miliona ljudi.

Teorije zavere uvek stavljaju naglasak na zlonamernu zaveru najčešće skovanu od strane male grupe ljudi i usmerenu protiv jedne zemlje ili celog sveta. Imaju za cilj da razoružaju pojedince ali i da ih oslobode odgovornosti.

Teorije zavere nastaju pre svega kada su ljudi lično pogođeni događajima, kao što je slučaj sa pandemijom, i kada oslabi poverenje u utvrđena znanja i u one koji pružaju ta znanja, kao što su država, nauka i mediji.