Moć slike

„Slika govori više od reči“.

U poslednjih nekoliko decenija, upotreba slike je dobila važno mesto u našim društvima, na televiziji, u medijima, reklamama ili direktno u našim životima putem čestog korišćenja društvenih mreža. Naime, slika stvara utisak odražavanja stvarnost koja nam se nudi odjednom, skoro neposredno i brže od teksta ili govora. Ovakav način komunikacije ili izražavanja ima jaku simboličnu vrednost jer sažima mnogo stvari u ograničen sadržaj.

Mač sa dve oštrice

Međutim, ta velika simbolička moć nije bez mana, i tendencija da mislimo da slika govori za sebe je zamka koji treba izbegavati jer slika lako vara čula i može se upotrebiti za navođenje na grešku ili manipulacije. Npr, moguće je na različite načine tumačiti istu sliku.

Zahvaljujući društvenim mrežama i internetu, slika, fotografija ili video mogu postati viralni i globalni. S jedne strane, ta viralnost može biti dobra ako distribucija neke slike vodi osvešćivanju poput fotografije koja prikazuje mladi srpsko-hrvatski par koji se ponosno ljubi dok svako drži svoju zastavu na leđima i koja se delila na društvenim mrežama. Međutim, ovo podrazumeva i suočavanje sa masovnim i brzim deljenjem lažnih informacija i teorija zavere koje su ilustrovane ili direktno povezane sa slikama i video sadržajem.

Izrada slika i manipulacija slikama

Važnost i uticaj slike u našim društvima nam pomažu da shvatimo zašto su najefikasnije i najrasprostranjenije lažne informacije vizuelnog karaktera (slike, fotografije, video). Čak i kada lažna informacija nije direktno povezana sa fotografijom, njen autor će najčešće pokušavati da je ilustruje nekom slikom (često dekontekstualizovanom ili obrađenom).

Postoje razne vrste manipulacije slikom:

• Dekontekstualizacija: Ovo je najčešće korišćena metoda jer je lako primenljiva. Radi se o postupku tumačenja slike kako bi joj se dalo novo značenje van njenog prvobitnog konteksta. Tada pravi razlozi i okolnosti u kojima je fotografija napravljena više nemaju značaja. Cilj je da se ilustruje određeni stav i da se pritom zaustavi na prvom aspektu slike negirajući njeno poreklo, što predstavlja oblik nepoštovanja značenja slike.

Primer: U avgustu 2020, na društvenim mrežama se delila slika kojom se sugerisalo da na krovu minareta jedne džamije u Bosni i Hercegovini postoji 5G antena. To je u stvari bila obična fotografija datog minareta ali se u komentarima kaže da je na njemu 5G antena koja emituje jako magnetno zračenje, u doba kada 5G tehnologija još nije instalirana u toj zemlji.

• Lažiranje slike ili fotomontaža: Ova metoda podrazumeva veštačku modifikaciju početne slike ili fotografije u cilju izmene njenog značenja. To može biti dodavanje ili brisanje predmeta ili lica na fotografiji ili u video sadržaju.

Primer: Nakon eksplozije u luci u Bejrutu u avgustu 2020, kružile su modifikovane slike na kojima je uz pomoć video softvera dodat projektil, sugerišući da je eksplozija bila vojni napad strane zemlje, najverovatnije Izraela.

• • Rekadriranje kako bi se sakrio deo fotografije, npr. na mitingu ili protestu: moguće je odseći deo slike na kojem nema nikoga kako bi se stvorila predstava o ispunjenosti prostora.

• Dipfejk: Radi se o tehnici lažiranja koja koristi softver veštačke inteligencije da bi zamenila lice osobe u video sadržaju. Postoji, primera radi, video sa lažnim govorom Baraka Obame u kojem on vređa svog naslednika Donalda Trampa. Ova izmena je realizovana tehnikom „dipfejk“. Uz novi tehnološki napredak će biti sve teže razlikovati lažirane ili retuširane slike, a uz nove metode video manipulacije, potrebna je dvostruko veća opreznost i provera izvora.

Lažne informacije i društene mreže: dva povezana izazova

Deljenje slika i video sadržaja predstavlja srž funkcionisanja nekih društvenih mreža (Facebook, Instagram, Snapchat). To udvostručava opasnost jer je s jedne strane svima omogućeno da objavljuju i dele slike širokoj publici na mrežama, a s druge strane, manipulisanje slikom ne zahteva nikakva posebna tehnička znanja (kao u primeru sa fotografijom 5G antene na minaretu u Bosni i Hercegovini).

Novinski crteži i karikature

Štampa odavno koristi simboličku moć slike da bi poslala poruke. U vreme kada fotografija još nije postojala slika se koristila kao kritička forma kroz crtež, posebno karikaturu. Zanimljivo je da se karikatura i danas koristi u štampi uprkos vrlo raširenoj upotrebi slike i fotografije i da je tehnika karikature čak postala zanat i umetnost za sebe.

Definicija: Simboličan način izražavanja kojim se sintetički prikazuje neki koncept, problem ili aktuelna tema kroz prenaglašavanje crta ili aspekata neke osobe ili pojave. Karikatura najčešće koristi humoristički ton u kritici.

Primer: U Srbiji su, u novembru 2018, karikature poznatih crtača Predraga Koraksića Coraxa i Dušana Petričića izazvale takvu polemiku da je biblioteka u Lazarevcu sklonila njihove crteže. Budući da su pomenuti karikaturisti bili vrlo angažovani u odbrani slobode izražavanja, izložba njihovih novinskih crteža i karikatura je otvorena 22. novembra u beogradskoj opštini Stari grad.

Karikatura je zanimljiva tema u pogledu upotrebe slike i njenog uticaja, ali to je sredstvo koje mladi malo koriste. Po svom simboličkom dometu i činjenici da je vezana za specifičan kontekst ili temu, rad sa mladima često podrazumeva kontekstualizaciju kako bi razumeli izazove/teme koje karikatura obrađuje.