ZNAČAJ I IZAZOVI MEDIJSKE I INFORMACIONE PISMENOSTI

Osnovni cilj medijske i informacione pismenosti je poznavanje i razumevanje medija i informacije u svrhu javne rasprave i društvene participacije.

MIP povezuje dva odvojena domena: vladanje informacijom naglasak stavlja na pristup informaciji, njenoj evaluaciji i etičkom korišćenju. Medijska pismenost naglasak stavlja na razumevanje uloge medija, evaluiranje načina na koji se te uloge izvršavaju i racionalno korišćenje medija kao načina izražavanja.

Na taj način predavači:

• Valorizuju ulogu i funkcije medija u društvu, kao i uslove u kojima mediji ispunjavaju te funkcije.
• Usvajaju i prenose alatke za kritičko ocenjivanje medijskih sadržaja
• Stvaraju, zajedno sa ciljanom publikom, kvalitetne medije.

Da bi se razumeo opšti značaj MIP, treba podvući da su društva koja vladaju medijima i informacijom, i podržavaju razvoj medijske slobode, nezavisnosti i pluralizma, obično ona koja teže što većoj participaciji građana.

RAZLIČITI PRISTUPI NASTAVI MIP

Predavač MIP na raspolaganju ima različite pedagoške pristupe:

• U okviru pristupa „problematika – istraživanje“ prepoznaju se problematika, implicitni stavovi i verovanja; pojašnjavaju se činjenice i principi vezani za problematiku; organizuju i analiziraju premise; tumači se i rešava postavljeno pitanje; preduzimaju mere i ponovo razmatraju posledice i rezultati svake etape. Učenik na taj način razvija kritičko mišljenje. Ovaj pristup može se koristiti za analizu lažnih vesti ili teorija zavere.
• Studija slučaja, kojom se dubinski ispituje jedna situacija ili događaj. Ovaj pristup služi kao sistematska metoda za posmatranje događaja, prikupljanje podataka, analizu informacija i saopštavanje rezultata.
• Saradničko učenje može ići od običnog rada u parovima do složenijih oblika, kao što su projektna nastava, učenje metodom slagalice, uzajamno ispitivanje i uzajamno učenje.
• Tekstualnom analizom učenici uče kako se jezički kodovi i konvencije koriste za stvaranje posebnih vidova predstavljanja koji ciljaju određenu publiku („tehnički“, „simbolički“ i „narativni“ kodovi bilo kog medijskog teksta).
• Kontekstualna analiza ima za cilj da pomogne učenicima da se upoznaju sa temama kao što su sistemi rangiranja filmova, televizijskih sadržaja i video igara, vlasništvo nad medijima, medijski konglomerati, demokratija i sloboda izražavanja.
• U okviru prepričavanja, učenici mogu na primer da prikupe niz postojećih vizuelnih dokumenata o životu jedne ličnosti i da ih iskoriste kao polazište za pripremu i izradu kratkometražnog dokumentarnog filma o toj osobi.
• U okviru simulacija, učenici mogu na primer da igraju ulogu televizijske ekipe koja priprema emisiju za mlade. Rasprava sa učenicima o njihovoj strategiji je deo nastavnog procesa.
• Na kraju, kreiranje sadržaja pruža studentima priliku da uče otkrivanjem i kroz praktični rad. Stvaranjem medijskih sadržaja (audio, video i/ili za štampu), učenici otkrivaju sopstvenu kreativnost i izražavaju mišljenja, ideje i perspektive.