<img src="https://talmil.org/wp-content/uploads/2020/07/smalllogo-header.png" alt="" />

Module 2 Parcours No Comments

LAŽNE VESTI: OKOSNICA MIP

Definicija: Kada govorimo o lažnim vestima, lažnim informacijama ili pojmu „fejk njuz“, radi se o lažiranim, krivotvorenim ili izvrnutim informacijama, voljno distribuiranim od strane pojedinaca, aktivista ili političara u cilju manipulacije građanima i ubeđivanja u svoje ideje.

Širenje lažnih informacija može da ima štetne posledice na društvo: kada se na primer cilja ili optužuje manjina ili zajednica kako bi se izazvali strah i mržnja prema njoj. Takođe, kada se lažna informacija koristi za stvaranje osećaja nesigurnosti u svrhu predizborne kampanje, manipulisanje informacijama je veoma efikasno sredstvo.

Primer: Pred parlementarne izbore 21. juna u Srbiji, organizovano je više protesta protiv migranata. Oko 500 okupljenih 2. marta 2020. u Subotici, u blizini mađarske granice na samom severu zemlje, optužilo je migrante za počinjene „zločine“ na teritoriji Srbije, iako prema podacima policije krivična dela počinjena od strane izbeglica predstavljaju tek 0,06% prekršaja u zemlji.

Hronika i skandali poput „Kembridž Analitika“ skandala u Sjedinjenim Američkim Državama (korišćenje podataka miliona korisnika koji su kasnije postali meta lažnih vesti) nas podsećaju na to koliko je snažan uticaj manipulisanja informacijama na naš život, od naše svakodnevnice pa sve do predsedničkih izbora.

Primer: U martu 2020. u Bosni i Hercegovini, pedesetjednogodišnja žena koja se vraćala sa puta iz Italije i bila pozitivna na testu za koronavirus pretrpela je pravi linč na društvenim mrežama nakon što je više medija objavilo pogrešne informacije. Mediji su objavili da je u Italiji prisustvovala koncertu i koristila gradski prevoz. U nekim od Facebook komentara pisalo je da zaslužuje da umre zato što je bila zaražena virusom i da je bolje da se ne vraća u Bosnu i Hercegovinu.

Izvrćući, manipulišući i krivotvoreći stvarnost kako bi se izazvala mržnja i građani ubedili lažnim argumentima ili nepostojećim informacijama, lažne informacije dovode u pitanje i sam pojam istine i građanstva u modernom društvu. Budeći kod nas najćešće emocije i predrasude i ponekad potvrđujući naše stavove, lažne vesti se lako šire, nailaze na značajan odjek na društvenim mrežama i naglašavaju njihov štetan uticaj na kvalitet dostupnih informacija.

Budući da je informacija neophodna i da se nalazi u središtu svih naših odluka i naših odnosa sa drugima, od presudnog je značaja da se sačuvaju njena pouzdanost i transparentnost i da se koliko je moguće izbegne manipulisanje njom. Osim pažljivog pristupa kvalitetu informacije, kritički pogled na sadržaje kojima se služimo ili koje primamo takođe ograničava rizik od manipulacija ili spoljašnjeg uticaja i pomaže u kreiranju ispravnog mišljenja.

RASKRINKATI ZAMKE DEZINFORMISANJA

U borbi protiv dezinformacije postoji nekoliko rešenja:

Bolje kontrolisati širenje informacija na Internetu pozivajući na odgovornost platforme i „internet gigante“ (Facebook, Google, Tviter, itd.). Sve navedene firme su usvojile određene mere: dale priliku korisnicima da prijave lažne informacije, brisale naloge koji su propagirali govor mržnje i lažne vesti i pokrenule ili podržale preventivne kampanje. Na primer, Facebook je u januaru 2020. najavio brisanje i zabranu dipfejk video-snimaka na platformi.

Treba naglasiti da regulisanje sadržaja na ovim platformama od strane Internet giganata može biti problematično u smislu slobode izražavanja i cenzure, u kontekstu u kome se raspravlja o hegemoniji navedenih kompanija. Zbog toga u mnogim zemljama postoje nezavisni organi zaduženi za kontrolu delatnosti tradicionalnih medija, kao i komtrolu informisanja i zaštite korisnika na ovim internet platformama.

Mnoge države i same učestvuju u kontroli informacije i u borbi za pouzdanost informacija koje kruže unutar zemlje, i to najčešće putem zakonodavnog okvira. Mora se međutim paziti da mere usvojene kako bi se ograničila dezinformacija i pojačala sredstva kontrole ne ograničavaju paradoksalno i slobodu izražavanja medija i građana i onemogućavaju rad novinara.
Stanovništvo se takođe može pripremiti na sve veće prisustvo lažnih informacija, na manipulisanje slikama ili povećano i brzo širenje teorija zavere. Delatnosti poput kritičkog obrazovanja na temu medija i informacije pomažu stanovništvu da se zaštiti protiv takvih manipulacija, zahvaljujući novim znanjima i razvoju intelektualne autonomije i kritičkog duha.
Naposletku, i tradicionalni mediji su postali svesni ovog problema. Zbog toga se u nekim zemljama, ali i na međunarodnom nivou, nedavno pojavio novi način novinarske obrade informacija čiji je cilj smanjenje rizika od dezinformisanja: proveravanje činjenica (engl. fact-checking).

PROVERAVANJE ČINJENICA

Poreklo i definicija

Naspram sve brojnijih lažnih informacija, lažiranih slika i video-snimaka, naročito na internetu, novinarske metode suočavanja i provere informacija postale su do te mere neophodne da su mnogi mediji nedavno pokrenuli službe čija je specijalnost proveravanje činjenica.

Ovaj novi način novinarske obrade informacija, koji se često naziva fact-checking, u početku je imao za cilj da sistematski proverava tvrdnje političara ili delove javnih rasprava (brojke, navodi o zakonima, itd.). Ali s obzirom na umnožavanje lažnih vesti i pretnji koje predstavljaju dezinformacije, fact-checking danas služi pre svega brzom proveravanju istinosti čijenice, slike ili glasine, i u širem smislu svih vidova informacija na internetu.

Ograničenja proveravanja činjenica

Iako je fact-checking korisna alata za proveravanje činjenica, ne bi smeo da se pretvori u stalni diktat istine. Na neka pitanja samo proveravanje činjenica ne može da odgovori, kao što su pitanja politike, stavova ili morala. Kao što mu ime kaže, zasniva se na „činjeničnom“ i na proveri određenih činjenica.

Osim toga, neki elementi za proveru informacije mogu da nedostaju ili da zavise od drugih organa. Kada se radi na primer o broju ljudi na nekom protestu, medij zadužen za proveravanje činjenica će i sam morati da veruje brojkama koje su saopštile vlasti ili organizatori protesta, čije će se brojke sigurno značajno razlikovati.

I u tom slučaju treba ostati pažljiv i kritički nastrojen kako bismo znali kada da verujemo medijima zaduženim za proveravanje činjenica i kada neko pitanje treba posmatrati sa određenog rastojanja.

POGLAVLJE 4 – MEDIJI I GRAĐANSTVO

Module 1 Parcours No Comments

SLOBODA IZRAŽAVANJA I SLOBODA ŠTAMPE

Sloboda izražavanja je pravo na slobodno izražavanje mišljenja.

Sloboda izražavanja daje pravo svakome da slobodno razmišlja i izražava svoje stavove ali ima i svoja ograničenja: ne sme se klevetati, vređati, pozivati na mržnju prema određenoj grupi zbog njene vere, boje kože ili seksualnosti, podsticati terorizam i ratne zločine.

Sloboda štampe je odraz slobode izražavanja i jamči dostupnost neophodnih informacija kako bi građani mogli slobodno da razviju stav.

Uloga novina je da pouče čitaoce i da pokrenu rasprave među građanima. Zbog toga se novinari moraju pridržavati određenih pravila. Mogu da govore o svim temama, ali samo putem proverenih informacija.

U nekim zemljama, sloboda štampe može biti ugrožena, novinari sprečeni da izveštavaju o određenim događajima ili da kritikuju vlast. Svake godine, NVO Reporteri bez granica objavljuje svetsku rang-listu slobode štampe.

ETIKA NOVINARSTVA

Novinarstvo je domen koji se sastoji u tome da se kvalitetna informacija pronađe, proveri, smesti u kontekst, klasifikuje, uobliči, komentariše i objavi; novinarstvo ne treba mešati sa komunikacijom.
Obavljanje novinarske profesije: Potreba da se informacija ili ekskluzivna vest hitno objavi ne sme da prevagne nad ozbiljnošću istraživanja i proverom izvora. Za novinara, dobri uslovi rada su oni koji mu omogućavaju da slobodno obavlja svoje profesionalne zadatke (istraga, istraživanja, fotografisanje, snimanje slike i zvuka, itd.), da ima pristup svim izvorima informisanja o činjenicama koje uslovljavaju javni život i da mu je zajamčena zaštita izvora.
Minhenska deklaracija o pravima i dužnostima novinara, koju je 1971. sastavio skup evropskih sindikata novinara, daje smernice za etičko novinarstvo. Prema ovoj deklaraciji, svaki ozbiljan novinar:
poštuje ljudsko dostojanstvo i pretpostavku nevinosti;
za temelj novinarske delatnosti ima kritički duh, istinoljubivost, egzaktnost, integritet, pravičnost, nepristrasnost;
neosnovanu optužbu, nameru da se naškodi, izvrtanje dokumenata, činjenica i slika, laž, manipulisanje, cenzuru i autocenzuru, neproveravanje činjenica smatra teškim profesionalnim zastranjenjem;
veoma pažljivo razmatra informacije pre objavljivanja, bez obzira na njihov izvor;
ima pravo, a ujedno i dužnost, na ispravku informacija koje objavljuje i brzo ispravlja svaku objavljenu informaciju koja se ispostavi netačnom;
brani slobodu izražavanja, mišljenja, informisanja, komentara i kritičku slobodu;
odbija da dobije informacije na nepošten i potkupljiv način;
ne prima novac u javnoj službi, instituciji ili privatnoj firmi gde bi njegovo svojstvo novinara, uticajnost i veze mogli biti iskorišteni.

POGLAVLJE 3 – INFORMACIJA I MEDIJI

Module 1 Parcours No Comments

DEFINICIJE

1/ Mediji su materijalna sredstva masovnog prenosa informacija, poput štampe, radija, interneta ili televizije.

Umnožavanje i diverzifikacija načina informisanja

Nakon Drugog svetskog rata, informacija se zgušnjava i sredstva informisanja se umnožavaju: domaćinstva se opremaju televizijom, radio-stanice su sve brojnije i pojavljuju se brojni časopisi. Tada se pojavljuje izraz „masovni“ mediji. Tada informacije postaju dostupnije i raznovrsnije nego pre, a razvoj tog fenomena traje do današnjeg digitalnog doba koje je korenito promenilo načine informisanja.

Promena odnosa prema informaciji

Umnožavanje i diversifikacija načina informisanja menja i naš odnos prema informisanju, naročito od pojave interneta početkom devedesetih godina. Kao istinska demokratska protivteža, mediji tada postaju neophodni u životu građana. Tokom predizbornih kampanja, naprimer, ali i cele godine, mediji su osnovni izvor prenosa predloga, rasprava i programa političkih predstavnika i funkcionera.

Osim toga, razvoj medijske ponude, naročito interneta, doprineo je širenju teorija zavera, ekstremističkih ideologija i drugih ideja i stavova do tada marginalnih, ili bar manje vidljivih u javnom mnjenju, a koje su od tada dostupnije široj publici.

Ali medije čini i jedna manje primetna strukturna i stručna dimenzija. Oni predstavljaju sistem koji je organizovan ekonomski (finansiranje, novinarske plate) i društveno (što podrazumeva poznavanje novinarskog zanimanja, praksi, običaja, kao i obrazovanje).

2/ U kritičkom pristupu medijskoj pismenosti, informacijom se smatra prenesena činjenica, koja potiče od utvrđenih, proverenih i potvrđenih izvora. Tome se može pridodati objašnjenje ili tumačenje činjenice kroz društvenu, kulturnu ili političku kontekstualizaciju. Osim toga, informacija mora da ispuni tri kriterijuma:

Da bude od javnog značaja: Da bi se smatrala informacijom u medijskom i društvenom smislu, činjenica mora da bude od javnog značaja. Ako se radi na primer o prisustvu običnog građanina na fudbalskoj utakmici, ta informacija neće biti od značaja svim ostalim građanima.
Da bude egzaktna: Informacija mora da se tiče činjenice, da bude egzaktna. Na istom primeru, to znači da rezultat utakmice ili povreda igrača na terenu predstavljaju zasebne informacije jer se radi o vidljivim činjenicama, činovima ili rezultatima. Nasuprot tome, glasine o prelasku igrača u drugi klub ili mogući zaoštreni odnosi unutar tima ne smatraju se još uvek informacijama.
Da bude proverena i proverljiva: Da bi potvrdila status informacije, činjenica mora da bude proverena i proverljiva. Drugim rečima, pažnja se ovde usmerava na pojam dokaza koji potvrđuje činjenicu.

KAKO MEDIJI SAOPŠTAVAJU INFORMACIJU

U štampi se informacija navodi na tri načina i putem različitih novinskih rodova:

Analize: Novinar analizira činjenice, raščlanjuje informaciju i daje odgovor čitaocu na pitanja „kako“ i „zašto“. Ovaj tip pisanja koristi se za analizu, istraživanje, dosije i intervju.
Komentari: Radi se o slobodnijem vidu pisanja u kome novinar tumači i pokušava da dešifruje činjenice poigravajući se humorom, izlažući svoje mišljenje ili sud. Ovaj tip pisanja koristi se za kolumnu, osvrt, stav redakcije, karikaturu ili kritiku.
Informativni tekstovi: U pitanju je veoma narativan novinarski stil u kome novinar detaljno izlaže i pripoveda činjenice. Ovaj tip pisanja koristi se za blic vest, depešu, hroniku, izveštaj, reportažu ili članak.

TOK INFORMACIJE

Tok informacije prati sledeće faze:

Činjenica
Dojava (novinar prima obaveštenje od izvora)
Provera (nekoliko novinara na terenu ispituje organizacije, pojedince i ustanove kojih se tema tiče).
Medij može da sazove sastanak redakcije. Glavni urednik okuplja urednike rubrika i šalje novinare na teren kako bi obradili temu iz različitih uglova: osobine, hipoteze, prethodne okolnosti, reportaže, pripovest o dnevnim događajima…
Tokom pisanja, novinar piše članak ili komentar, urednici čitaju i ispravljaju tekst, dodaju legende ispod fotografija…
Kada je informacija potvrđena, pristupa se objavljivanju. Objavljuje se u formi blic vesti, upozorenja ili depeše, u zavisnosti od važnosti.

Upamtiti: Imati ekskluzivnu vest znači prvi objaviti informaciju. Drugi mediji mogu da je preuzmu ali moraju da naznače izvor.

POGLAVLJE 1 – ŠTA JE MEDIJSKA PISMENOST?

Intro Parcours No Comments

ZNAČAJ I IZAZOVI MEDIJSKE I INFORMACIONE PISMENOSTI

Osnovni cilj medijske i informacione pismenosti je poznavanje i razumevanje medija i informacije u svrhu javne rasprave i društvene participacije.

MIP povezuje dva odvojena domena: vladanje informacijom naglasak stavlja na pristup informaciji, njenoj evaluaciji i etičkom korišćenju. Medijska pismenost naglasak stavlja na razumevanje uloge medija, evaluiranje načina na koji se te uloge izvršavaju i racionalno korišćenje medija kao načina izražavanja.

Na taj način predavači:

Valorizuju ulogu i funkcije medija u društvu, kao i uslove u kojima mediji ispunjavaju te funkcije.
Usvajaju i prenose alatke za kritičko ocenjivanje medijskih sadržaja
Stvaraju, zajedno sa ciljanom publikom, kvalitetne medije.

Da bi se razumeo opšti značaj MIP, treba podvući da su društva koja vladaju medijima i informacijom, i podržavaju razvoj medijske slobode, nezavisnosti i pluralizma, obično ona koja teže što većoj participaciji građana.

RAZLIČITI PRISTUPI NASTAVI MIP

Predavač MIP na raspolaganju ima različite pedagoške pristupe:

U okviru pristupa „problematika – istraživanje“ prepoznaju se problematika, implicitni stavovi i verovanja; pojašnjavaju se činjenice i principi vezani za problematiku; organizuju i analiziraju premise; tumači se i rešava postavljeno pitanje; preduzimaju mere i ponovo razmatraju posledice i rezultati svake etape. Učenik na taj način razvija kritičko mišljenje. Ovaj pristup može se koristiti za analizu lažnih vesti ili teorija zavere.
Studija slučaja, kojom se dubinski ispituje jedna situacija ili događaj. Ovaj pristup služi kao sistematska metoda za posmatranje događaja, prikupljanje podataka, analizu informacija i saopštavanje rezultata.
Saradničko učenje može ići od običnog rada u parovima do složenijih oblika, kao što su projektna nastava, učenje metodom slagalice, uzajamno ispitivanje i uzajamno učenje.
Tekstualnom analizom učenici uče kako se jezički kodovi i konvencije koriste za stvaranje posebnih vidova predstavljanja koji ciljaju određenu publiku („tehnički“, „simbolički“ i „narativni“ kodovi bilo kog medijskog teksta).
Kontekstualna analiza ima za cilj da pomogne učenicima da se upoznaju sa temama kao što su sistemi rangiranja filmova, televizijskih sadržaja i video igara, vlasništvo nad medijima, medijski konglomerati, demokratija i sloboda izražavanja.
U okviru prepričavanja, učenici mogu na primer da prikupe niz postojećih vizuelnih dokumenata o životu jedne ličnosti i da ih iskoriste kao polazište za pripremu i izradu kratkometražnog dokumentarnog filma o toj osobi.
U okviru simulacija, učenici mogu na primer da igraju ulogu televizijske ekipe koja priprema emisiju za mlade. Rasprava sa učenicima o njihovoj strategiji je deo nastavnog procesa.
Na kraju, kreiranje sadržaja pruža studentima priliku da uče otkrivanjem i kroz praktični rad. Stvaranjem medijskih sadržaja (audio, video i/ili za štampu), učenici otkrivaju sopstvenu kreativnost i izražavaju mišljenja, ideje i perspektive.

LAŽNE VESTI & TEORIJE ZAVERE

DEFINICIJA

Teorijom zavere naziva se istorijsko ili političko objašnjenje koje pretpostavlja postojanje „skrivene istine“. Lažne vesti koje prenose teorije zavere imaju 6 osnovnih osobina:

1. Tiču se tajne i veoma moćne grupe koja deluje u senci (reptoidi, Illuminati, Trilateralna komisija, NASA, masoni, itd.);

2. Ova grupa zapošljava veoma veliki broj ljudi (postavljenih na strateška mesta) u svim sektorima društva – u vladi, medijima, policiji, na univerzitetima, itd. – kako bi „tajna“ ostala… tajna;

3. U suprotnosti su sa zvaničnim verzijama, tj. onima koje su zasnovane na naučnom konsenzusu i koje su u medijima i vladi prihvaćene od strane većine;

4. Objašnjavaju događaje samo jednim uzrokom. Na primer, rat u Iraku je izbio… jer je to bilo u interesu reptoida!

5. Nemoguće ih je opovrgnuti. Koliko god čvrste bile kritike, zagovornici teorija će uvek odgovarati da su oni koji ih kritikuju i sami deo zavere… ili da su naivni.

6. Pribegavaju raznim generalizacijama. Na primer: ako znamo da je američka vlada lagala o ratu u Iraku, to znači da je lagala i o misijama odlaska na Mesec. Zagovornici ovih teorija mogu vremenom da razviju enciklopedijsku potporu za argumente u službi ovih teorija ali nijedan od njih zapravo ne dokazuje njihovu validnost.

ILUSTRACIJA: VEBSAJT SA TEORIJAMA ZAVERE U SEVERNOJ MAKEDONIJI

Natural News je ekstremno desničarski vebsajt u Severnoj Makedoniji, poznat po širenju lažnih informacija koje podstiču teorije zavere.

Natural News je bio jedan od najuspešnijih sajtova u širenju lažnog komplotističkog videa prema kojem mračna elitna kabala navodno koristi virus i potencijalnu vakcinu da ostvari profit i postane moćnija. U ovom videu u trajanju od 26 minuta naslovljenom „Plandemic“ diskreditovana naučnica Džudi Mikovic tvrdi da su njena istraživanja o štetnim posledicama vakcine zataškana. „Plandemic“ je na internet postavljen 4. maja kada ga je autor Miki Vilis objavio na društvenim mrežama. Video je tri dana kružio Facebook stranicama posvećenim teorijama zavere i stranicama antivakserskog pokreta. Zatim je postao deo dominantne struje i popularnost mu je istog trenutka skočila. Prema Njujork Tajmsu, „nešto više od jedne sedmice nakon objavljivanja, video „Plandemic“ je pregledan više od osam miliona puta na YouTube-u, Facebook-u, Twitter-u i Instagram-u“ (izvor: link).

LAŽNE VESTI & POLITIKA

DEFINICIJA

Lažne vesti političkog karaktera su „obmanjujuće tvrdnje čiji je cilj izvrtanje iskrenosti izbora i čije se masovno širenje vrši namerno, veštački ili automatski putem onlajn sredstava komunikacije“. „Kampanjom dezinformisanja“ naziva se masovno širenje lažnih vesti po čijem se obimu zaključuje da za cilj ima da poremeti održavanje izbora podsticanjem straha, nacionalizma i autoritarizma.

Pojavljivanje ovih intruzivnih metoda usko je povezano sa ojačavanjem digitalnih platformi putem kojih se o određenom kandidatu šire lažne vesti koje postaju viralne i imaju nezanemarljiv uticaj na javno mnjenje.

Iako se čine virtuelnim, lažne vesti političkog karaktera imaju veoma stvarne učinke. Poslednjih godina su recimo destabilitovale izborne procese u više zemalja.

Zbog toga digitalne platforme, države i međunarodna zajednica preduzimaju sve ozbiljnije mere prevencije protiv ovih kampanja dezinformisanja, posebno putem regulisanja društvenih mreža i ojačavanja zakonodavnog arsenala.

ILUSTRACIJA: FABRIKE LAŽNIH VESTI U MAKEDONIJI

U toku predizborne kampanje za američke predsedničke izbore 2016, makedonski grad Veles postao je „svetska prestonica lažnih vesti“. Naime, pod uticajem državnih sila, stotinak mladih Makedonaca vrbovano je da kroz „fabrike lažnih vesti“ preplavi američko javno mnjenje putem interneta neprekidnim prilivom lažnih vesti kako bi doprineli pobedi kandidata Donalda Trampa.

Ovi mladi bili su plaćeni skoro 10 000 evra mesečno da prave lažne naloge i izmišljaju vesti. Jedna od najčešćih lažnih vesti imala je za cilj da širenjem glasina ukalja reputaciju i oduzme kredibilitet demokratskoj kandidatkinji Hilari Klinton. Lažna tvrdnja potekla iz Velesa po kojoj je „Barak Obama finansirao kampanju Hilari Klinton novcem ukradenim od ratnih veterana“ postala je viralna u Sjedinjenim Američkim Državama. Vebsajt „The fake news machine : inside a town gearing up for 2020“ dokumentuje i analizira stotine internet stranica napravljenih u Velesu a čiji je osnovni cilj bio da doprinesu pobedi republikanskog kandidata manipulisanjem informacijama.

Prema Đelalu Neziriju iz makedonskog Centra za istraživačko novinarstvo (Scoop), aktivnost fabrika lažnih vesti u Velesu teledirigovala je nacionalistička partija koja je prethodno bila na vlasti. „Naša istraga pokazuje da je operaciju koordinisala prethodna vlada. Iskoristili su jednu platformu mladih koja je već objavljivala lažne članke u oblasti zdravlja da prenosi političke stavove tokom parlamentarnih izbora u Makedoniji, pa zatim i tokom američkih predsedničkih izbora“, objašnjava Neziri. (izvor: „Veles, svetska prestonica lažnih vesti, RFI“ – link).

ILUSTRACIJA: IZBORI U UKRAJINI DESTABILIZOVANI LAŽNIM VESTIMA

Predizborna kampanja za predsedničke izbore u Ukrajini marta 2019, na kojima je pobedu odneo glumac Volodimir Zelenski, koji se smatra pro-zapadno orijentisanim, obeležena je kampanjama dezinformisanja koje su nastojale da ga diskredituju.

Prema međunarodnom mediju DW (link), „lažne vesti na ruskom jeziku progutale su medijski prostor u zemlji“ tokom predizbornog perioda. DW procenjuje da su se najpopularniji lažni članci delili putem Facebook naloga sa približno 2 miliona pratilaca.

Tako je 5. januara, neposredno pre nego što će glumac Volodimir Zelenski najaviti svoju kandidaturu za predsednika, jedna Facebook stranica kojom upravlja bbccn.co objavila jednu lažnu vest kako bi ukaljala reputaciju kandidata. U pomenutom članku se tvrdilo da je ukrajinski tužilac Jurij Lucenko podneo krivičnu prijavu protiv Zelenskog zato što je ovaj nameravao da obori ustavni poredak. Taj članak izazvao je preko 20 000 reakcija na internetu iako je jasno da je ta glasina zapravo manipulisanje informacijom: nijedna tužba nije podneta protiv glumca.

Takođe, novinari koji se bave proveravanjem činjenica otkrili su da se jedan vebsajt lažno predstavljao kao vebsajt kandidata Zelenskog. Na tom sajtu je između ostalih objavljena izmišljena izjava Zelenskog po kojoj je on želeo da ruski učini zvaničnim jezikom u Ukrajini, iako to nije bila namera kandidata.

U članku „Is Ukraine’s presidential election threatened by fake news“ DW podrobnije piše o kampanjama dezinformisanja koje su pokušale da spreče pobedu kandidata iz redova civilnog društva.

LAŽNE VESTI & PROPAGANDA

DEFINICIJA

Propaganda predstavlja tehnike ubeđivanja kojima se propagira ideologija ili doktrina i stimuliše usvajanje određenog ponašanja kod ciljane publike. Tokom 20. veka, neki režimi su institucionalizovali propagandu kako bi manipulisali masama.

Danas propagadnu pretežno koriste države kako bi potisnule slobodu štampe. Tako je u izveštaju iz 2017. (link) UNESKO izrazio zabrinutost po pitanju sve češćih napada na medije putem propagande i lažnih vesti. Pretpostavlja se da neke države koriste ove tehnike dezinformisanja da „ocrne medije, zastraše ih i zaprete im, najpre tvrdeći da oni predstavljaju opoziciju ili šire laži.“

Takva državna propaganda usmerena protiv medija prisutna je na Balkanu. Kurije de Balkan (Courrier des Balkans) tvrdi da se u nekoliko zemalja regiona „manipulisanje činjenicama koristi kao oružje za diskreditovanje nezavisnih novinara, civilnog društva i opozicije“.

ILUSTRACIJA: LAŽNE VESTI PROTIV NOVINARA U MOLDAVIJI

Tokom parlamentarnih izbora 2019. u Moldaviji, visoki funkcioneri su doprineli kampanjama propagande i dezinformisanja usmerenim protiv nezavisnih medija. Kurije de Balkan navodi da su ove državne lažne vesti doprle do 54 000 internet korisnika preko lažnih Facebook i Instagram naloga.

Među metama ovih lažnih vesti našla se Kornelija Kozonak, direktorka Centra za istraživačko novinarstvo Moldavije (CIJM) koji se bavi aferama korupcije. Internet „trolovi“ su klonirali njen nalog i objavili nekoliko poruka u njeno ime da bi diskreditovali njen novinarski rad. Na isti način je napadnuta i veb platforma CIJM-a na kojoj se objavljuju istraživanja o izbornim kandidatima u Moldaviji.

Čak je i kompanija Facebook reagovala na ovu propagadnu kampanju. U saopštenju za štampu, objasnili su da su „osobe odgovorne za lažne naloge pokušale da sakriju identitet“ ali da je Facebook kontrolnim procedurama uspeo da otkrije „da je deo ove aktivnosti dezinformisanja bio povezan sa službenicima moldavske vlade“.

LAŽNE VESTI & PANDEMIJA

DEFINICIJA

Širenje lažnih vesti na temu pandemije Covida-19 je bilo do te mere masovno da je skovan novi termin za ovaj fenomen dezinformisanja: „infodemija“.

Infodemijom se naziva skorašnji priliv obmanjujućih informacija u vezi sa koronavirusom na društvenim mrežama i pretraživačima. U kontekstu zdravstvene krize, Tedros Adhanom Gebrejezus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), izjavio je da se „lažne vesti u vezi sa Covidom-19 šire brže i lakše nego sam virus a jednako su opasne“.

Panedemiju su pratile lažne i zlonamerne informacije koje su proistekle iz teorija zavere. Ove lažne vesti su dosegle poseban stepen viralnosti u svetu: „Virus koji izaziva COVID-19 je biološko oružje koje je stvorio čovek“; „Italijanska vlada sprečava migrante da se testiraju na COVID-19“, „Pandemija COVIDa-19 je predskazana prilikom jedne simulacije“.

U datom kontekstu, mediji, države i međunarodna zajednica pokrenuli su platforme za proveravanje informacija (fact-checking) kako bi sprečili dezinformacije o virusu i uspostavili naučno dokazane činjenice o bolesti. Među operaterima koji se bave proveravanjem činjenica, možemo navesti: platformu Svetske zdravstvene organizacije, platformu NewsGuard i sajt EU protiv dezinformacije.

ILUSTRACIJA: BALKAN U VREME KORONAVIRUSA

Lažne vesti o Covidu-19 naišle su na veliki odjek na Zapadnom Balkanu. Jedna platforma za proveravanje činjenica se posebno usredsredila na lažne vesti o pandemiji koje kruže regionom: RASKRIKAVANJE.RS.

Infodemiju na Balkanu mogli bismo da ilustrujemo brojnim primerima. U Bosni i Hercegovini, na internetu se pojavio govor mržnje. Tako je pedesetjednogodišnja Bosanka, pozitivna na koronavirus po povratku iz Italije, pretrpela pravi linč na društvenim mrežama nakon što je više medija objavilo netačne informacije da je prisustvovala koncertu i koristila gradski prevoz.

Prema rečima Marije Vučić, novinarke istraživačkog sajta Raskrinkavanje, „neodgovorno izveštavanje medija o tome je vrlo opasno za te ljude, posebno za one koji žive u malim sredinama, koji se ne usuđuju na ulicu da izađu zato što ih lokalno stanovništvo smatra odgovornim za širenje bolesti. To zaista može da ugrozi bezbednost ljudi.“

Kako objašnjava Kurije de Balkan (Courrier des Balkans), „regionalni tabloidi nisu zaostajali za društvenim mrežama u širenju neproverenih informacija o pandemiji“.

Srpski tabloid Alo! (https://www.alo.rs/) je na primer pogrešno objavio da se broj zaraženih u svetu smanjuje iako je to bio slučaj tek u malom broju zemalja. Osvrćući se na ovaj vid lažnih sadržaja, Sandra Bašić Hrvatin, profesorka na Fakultetu za humanističke studije u Sloveniji, kaže da je „poplava dezinformacija na društvenim mrežama dovela do stvaranja atmosfere nepoverenja u nauku, stručnjaje i institucije. Mediji ne treba da nasedaju na razne oblike senzacionalističkog informisanja već da ljudima putem zvaničnih i stručnih informacija objasne šta zapravo virus jeste i kako se zaštititi.“

PSIHOLOŠKI I DRUŠTVENI MEHANIZMI INFODEMIJE

Tokom razvoja pandemije Covida-19, u svetu je zabeležen porast broja teorija zavere, lažnih vesti i sumnji u zvaničnu verziju o poreklu, širenju i ozbiljnosti bolesti. Veliki broj stanovnika više ili manje pogođenih zemalja upao je u zamku teorija zavere i lažnih vesti. Ova činjenica ne iznenađuje budući da bolest nije isključivo povezana sa medicinskom stručnošću nego i da pokreće društvenu i psihološku dinamiku vezanu za zavere.

Pomenute teorije se razvijaju kada građani pokušavaju da pronađu smisao događaju koji inače izgleda lišen smisla. Reč je o pokušaju objašnjavanja ovih događaja posredstvom teorija zavere.

Ova pojava je posebno naglašena u slučaju prevelike kognitivne disonance između uzroka i posledice. Na primer, u slučaju pandemije koja je započela kada se preko životinja nekoliko osoba slučajno zarazilo infekcijom kojom su se potom zarazili milioni ljudi i koja je do polovine juna 2020 odnela živote skoro pola miliona ljudi.

Teorije zavere uvek stavljaju naglasak na zlonamernu zaveru najčešće skovanu od strane male grupe ljudi i usmerenu protiv jedne zemlje ili celog sveta. Imaju za cilj da razoružaju pojedince ali i da ih oslobode odgovornosti.

Teorije zavere nastaju pre svega kada su ljudi lično pogođeni događajima, kao što je slučaj sa pandemijom, i kada oslabi poverenje u utvrđena znanja i u one koji pružaju ta znanja, kao što su država, nauka i mediji.

LAŽNE VESTI & ŽIVOTNA SREDINA