PREZENTACIJA VEŽBE

Ciljevi:

• Ispitati njihovu sposobnost da brzo provere sumnjivu informaciju.
• Identifikovati informacije koje treba proveriti
• Upoznati se sa etapama proveravanja informacije ili izvora

Trka za dezinformacijama je stimulativna vežba jer se radi o igri brzine u kojoj se mladi takmiče između sebe.

Lako izvodljiva, daje im uvid u jednostavnost primene mera za proveravanje informacije.

TOK VEŽBE

1. Podelite učesnike u grupe od troje do četvoro.
2. Zatražite učesnicima da izlistaju svoj njuzfid na društvenim mrežama dok ne nađu informaciju koju treba proveriti.
3. Zatim zatražite od njih da prodiskutuju o merama koje treba preduzeti
4. Potom odlučite koji je najbrži način da provere informaciju

PREZENTACIJA VEŽBE

„Odeljenjska istraga“ je igra koja pomaže mladim učesnicima da razumeju proizvodnju informacije.

Radi se konkretno o imerzivnom novinarskom istraživanju tokom kog se mladi stavljaju na mesto novinara.

Ciljevi:

• Razumeti osnove novinarske profesije kao i oštrinu koju moraju da pokažu profesionalni novinari da bi se uverili u validnost informacija koje prenose.
• Postati svestan važnosti kritičkog duha prema informaciji.
• Sa više lakoće pristupiti proveravanju izvora, nakon što je jedan deo novinarskog posla u ovom domenu već urađen prilikom vežbe.

Na kraju se mladi naviknu da preduzimaju ove korake, koji brzo prelaze u refleks. Na taj način zaobilaze zamku dezinformisanja.

Osim što podstiče timski duh, hvatanje beležaka, rad na sintezi i usmeno izlaganje, ova vežba nastoji da pokaže kako profesionalni novinari prebiraju informacije pre nego što ih objave.

TOK VEŽBE

Ova imerzivna novinarska istraga se odvija u nekoliko etapa:

1. Mladi imaju dva sata da prikupe svedočanstva i dokumenta
2. Ta svedočanstva i dokumenta su unapred napisali ili snimili predavač i njegovi „saučesnici“ (članovi nastavnog tima, profesori, članovi udruženja…)
3. Svedočanstva i dokumenta se tiču istog događaja (na primer: misteriozni nestanak dva lavića u zoološkom vrtu) ali dolaze iz različitih izvora (na primer: upravnik zoološkog vrta, vlasnik kafića prekoputa zoološkog vrta…)
4. Mladi onda ukrštaju dokumenta kako bi pokušali da shvate redosled događaja, pa ispituju svedoke (uživo ili mejlom)
5. Odmah zatim snimaju reportažu u kojoj svaki član glumi svedoka i odgovara novinaru dok ga drugi snima pametnim telefonom ili kamerom.
6. Nakon toga, video snimke mogu postaviti na platformu koju odaberu kako bi uputili vršnjake u ovu problematiku (i kako bi vršnjaci ocenili kvalitet njihovog rada!)

PREZENTACIJA VEŽBE

Opis:

Kviz je alatka za učenje kroz igru, a ne ocenjivanje. Vežba treba da bude barem delimično propraćena jednostavnim i pristupačnim pitanjima kako bi se učesnici uverili u svoju sposobnost da se prihvate ove teme i kako bi se podstakli na učešće.

Putem ove vežbe, mogu da pristupe konceptu lažnih vesti sa praktične strane a zatim i da ga teorijski definišu, i samim tim mu kritički pristupe.

Ova vežba takođe služi da se učesnici iznenade u brzopletim zaključcima o određenoj informaciji ili slici.

Konkretnije, ova vežba omogućava da se otvore sva vrsta pitanja u vezi sa kritičkim pristupom medijskoj pismenosti.

Ciljevi:

– Podstaknuti usmeno izražavanje, dijalog, argumentovanje i potkrepiti teorijski deo radionice kroz praktičnu i kognitivnu vežbu

– Stvoriti timsku dinamiku putem timskog duha

– Omogućiti da se vešto uvedu teorijske informacije o svetu medija (sloboda štampe, važni istorijski datumi, itd.).

TOK VEŽBE

1/ Predavač sprema petnaestak pitanja (slajd sa pitanjima propraćen slajdom sa odgovorima)

2/ Predavač deli učesnike u dve grupe po 4 ili 5 osoba

3/ Pitanja imaju više ponuđenih odgovora, a svaka grupa treba kolektivno da odgovori izborom jednog među više ponuđenih odgovora.

4/ Za svaki odgovor, predavač traži od tima da opravda svoj izbor kratkim usmenim odgovorom

5/ Predavač otkriva tačan odgovor. Zatim beleži poene za svaku ekipu (ponoviti za svako pitanje i računati 1 poen za svaki tačan odgovor)

Idealno bi bilo da sami napravite kviz u vezi sa datim temama. Kao inspiraciju a i da pokažete učesnicima kako se odvijaju kvizovi, možete da iskoristite internet sajtove kao što su „quipoquiz.com“ koji nudi različite kategorije (u ovom slučaju je prikladna kategorija „nauka ili fikcija“) i zabavne kvizove.

Primer pitanja:

Po vašem mišljenju, na kom se mestu na svetskoj rang-listi slobode medija za 2020. godinu nalazi Srbija?

1. 2.
2. 20.
3. 71.
4. 93.

Odgovor: D (Srbija se nalazi na 93. mestu na svetskoj rang-listi slobode medija za 2020. godinu. Srbija je i dalje često opasna zemlja za novinare i u njoj se lažne vesti veoma brzo šire. Većina istraga o napadima na novinare je na mrtvoj tački ili se vode kao hladni slučajevi.)

PREZENTACIJA VEŽBE

Ciljevi:

– Dati priliku učesnicima da primene novinarski postupak proveravanja činjenica.

– Oceniti kvalitet i relevantnost informacije.

– Razmisliti o poteškoći dobijanja jasne informacije o određenim temama.

Učenici će biti podeljeni u grupe i zadatak će im biti da na računaru provere nekoliko informacija. U tom slučaju predavač treba da pripremi nekoliko tema o kojima unapred zna da li su objavljene informacije istinite ili ne, ali je cilj da ih učesnici sami pronađu.

Mogu se proveravati različiti tipovi informacija, od najjednostavnije – kao što su datum nekog događaja, tekst zakona ili tok fudbalskog meča – do najkomplikovanije. Na primer, ukoliko želimo da utvrdimo broj nezaposlenih na Kosovu, moramo da odredimo definiciju nezaposlenosti (koja nije ista u svim ustanovama).

Cilj vežbe je da se učesnicima poveri uloga „istraživača“, „mini-novinara“ i da se podstaknu na stalan oprez na internetu.

TOK VEŽBE

1 – Predavač na internetu ili društvenim mrežama prikuplja desetak informacija (shodno broju mladih), kako lažnih vesti (demantovanih nakon objavljivanja) ili tačnih informacija koje se mogu lako proveriti. Predavač i sam unapred proverava informaciju i priprema ispravku.

2 – Polaznici, podeljeni u grupe od dvoje ili troje, izvlače 2 ili 3 informacije na slepo

3 – Dodeliti grupama učesnika računare i nekoliko informacija za proveravanje.

4 – Podsetiti ih na postupak proveravanja informacija:

• Na kakvom smo sajtu pronašli informaciju? (proveriti na sajtu u „pravni podaci“ ili u odeljku „o nama“
• Da li se radi o međunarodnom informativnom sajtu, humorističnom sajtu, političkom blogu?
• Ko je autor informacije? Političar, novinar, stručnjak, građanin, anoniman autor? (Istražiti tu osobu)
• Koji je njegov cilj?
• Da li želi da nas zaplaši, informiše, da manipuliše nama, da nas ubedi?
• Odakle dolazi informacija i na kojim se izvorima/dokazima zasniva?
• Kog datuma je objavljena?
• Da li je informacija objavljena i na drugim sajtovima?
• Možemo li da je ukrstimo, to jest da je pronađemo u drugim medijima?

5 – Grupna prezentacija postupka proveravanja informacija, utisci ostalih grupa o prezentaciji, ispravke od strane predavača.

PREZENTACIJA VEŽBE

U okviru igre uloga na temu toka informacije, učesnici glume aktere koji učestvuju u stvaranju informacije:

• aktere, svedoke, novinare, redaktore i voditelje-tehničare.

Cilj je da se učesnici upute u poteškoće vernog i objektivnog prenošenja činjenice, naročito kada se oslanja na svedočanstva.

Ciljevi:

– Pomoći mladima da shvate, materijalizuju i prepoznaju aktere toka informacije.

– Dati priliku učesnicima da se stave na mesto medijskih aktera (igra uloga)

Učesnike treba prvo podeliti u 5 grupa. Svaka grupa igra određenu ulogu u toku informacija i tako predstavlja etape opisane u delu nastavnog dokumenta 3 posvećenom toku informacije.

Kako bi se vežba izvela ispravno, grupe ne smeju da stupe u kontakt pre interakcija i razgovora predviđenih u vežbi (idealno bi bilo da učesnici izađu iz prostorije et i da ulaze po grupama).

TOK VEŽBE

1. Za početak, prva grupa treba da izmisli događaj od javnog značaja. Na primer, saobraćajna nesreća u koju je uključena ličnost iz sveta politike, protest radnika nakon zatvaranja fabrike ili hapšenje poznate ličnosti (muzičke zvezde ili poznatog glumca). Nakon konsultacije, koju ne smeju da čuju ostale grupe, prva grupa pantomimom/glumom/crtežom dočarava dati događaj, ali samo pred drugom grupom.

2. Samo druga grupa, čiji članovi igraju svedoke, prisustvuje prikazivanju događaja, koji glumi prva grupa, i o tome obaveštavaju medije.

3. Tada na scenu stupa treća grupa, to jest novinari : njeni članovi slušaju svedočanstva svedoka (druge grupe) i proveravaju informaciju i ukrštaju svedočanstva intervjuima zasnovanim na principu koji novinari nazivaju „5W“ (When=Kada ? Where=Gde ?Who=Ko ? What=Šta ? Why=Zašto ?).

4. Četvrta grupa, to jest redaktori (od početka udaljeni od ostalih) prikuplja izveštaje sa intervjua i piše blic vest (kratak članak koji predstavlja sintezu i sažima događaj odgovarajući na „5W“).

5. Ta blic vest se prosleđuje članovima pete grupe (voditeljima i tehničarima) koji emituju informaciju onakvu kakvu su je primili, putem audio ili video snimka ili na primer simulirajući TV dnevnik.

   Ove četiri grupe zadužene za tok informacije (od svedoka do emitovanja) imaće osetljiv zadatak da prenesu što potpuniju i što neutralniju informaciju. Sa druge strane, i nameran neuspeh vežbe može da bude zanimljiv ako na primer zatražite od jednog od svedoka da slaže o onome što je video ili da izmisli zaveru o događaju.

6. Brza izvedba vežbe će pružiti priliku da se postave sledeća pitanja:
   – Da li je informacija verno preneta? Da li je informacija koju je objavila poslednja grupa približna činjenicama?
   – Koje su poteškoće svojstvene svakoj etapi/funkciji?
   – Koji su presudni faktori/manevarski prostor u obradi informacije za svaku grupu?

PREZENTACIJA VEŽBE

Za početak radionice na primer, može biti zanimljivo da se od učesnika zatraži da izlože skorašnju informaciju ili događaj koji je ostavio utisak na njih, što može biti zatim biti predmet zajedničke diskusije.

Koristeći se konkretnim i aktuelnim primerima, pregled štampe na početku sesije je dobra vežba za primenjivanje ciljeva radionice i višestruko je korisna.

Zahvaljujući ovoj vežbi:

– Ojačavaju se razmena i zajedničko vođenje radionice, učešće i zalaganje polaznika tako što se pozivaju da se se izraze o aktuelnim temama.

– Usvajaju se ili ponovo koriste teorijski pojmovi prethodno naučeni kroz aktuelnosti (podsetiti na definiciju informacije, razliku između informacije i mišljenja, da je važno biti oprezan sa prirodom izbora, podsetiti na prirodni refleks zbog koga često prednost dajemo senzacionalnoj i/ili nama bliskoj informaciji).

– Dobija se uvid u medijsku praksu mladih i njihov odnos prema informisanju. Često se dođe do zaključka da su im glavni izvor infomisanja društvene mreže (uglavnom navode SnapChat i Instagram). Ova vežba može da se iskoristi kao prilika da se učesnici podstaknu da se informišu i putem drugih izvora na kojima su aktuelnosti predstavljene na drugačiji, temeljniji način, kao što su na primer sajtovi za proveravanje informacija koje možemo pratiti na nekim društvenim mrežama.

TOK VEŽBE

1. Svaki učenik ima 5 minuta da na svom telefonu pronađe informaciju ili događaj o kome su izveštavali mediji i koji je ostavio utisak na njega
2. Svaki učenik izlaže tu informaciju ispred grupe
3. Učenik otkriva izvor informacije (Gde je prvi put naišao na tu informaciju?)
4. Njegovo zanimanje za tu informaciju (Zašto ju je upamtio?)
5. Predavač/predavačica kontekstualizuje informaciju

PREZENTACIJA VEŽBE

Oblak reči je grupna vežba u kojoj mladi od reči „mediji“ napisane na tabli pokazuju i udružuju svoje poznavanje medijskog pejzaža.

Kroz ovu vežbu, predavači predstavljaju na jasan i organizovan način glavne aktere među balkanskim medijama i podvlače razlike među njima.

Ova vežba je za predavače i prilika da se upoznaju sa medijskom praksom ciljne grupe (koje medije koriste? gde se informišu?) i da usmere tok radionice u zavisnosti od njihovih praksi i mišljenja. Od polaznika se traži i da argumentuju odgovore ili se podstiču da daju svoje mišljenje kako bi se produbile određene teme.

TOK VEŽBE

1. Napisati reč „mediji“ na vizuelnoj podlozi i zabeležiti imena ili vrste medija (televizija, radio, štampa, društvene mreže) koje nabroje učesnici.
2. Podeliti nabrojane medije učesnicima, prema vrsti medija.
3. Napraviti razliku između privatnih i javnih medija.
4. Razlikovati tradicionalne i društvene medije: većina učesnika najčešće koristi društvene mreže (Instagram/SnapChat/Facebook), na kojima se ili dobrovoljno informišu ili jednostavno provode vreme. Tako će tokom ove vežbe učesnici spontano ili predavač postaviti pitanje mesta društvenih mreža u medijskom pejzažu. To je prilika da se uvedu teme masovnog širenja informacija na internetu i mogućeg manipulisanja informacijom do koga mogu da dovedu društvene mreže. Tada treba takođe podsetiti da društvene mreže nemaju redakciju ni novinare i da svi mi proizvodimo i širimo informacije iako nismo stručnjaci. Valja dakle pozvati učesnike na oprez jer bilo ko može da se izrazi na ovim mrežama.

SNIMITI TV DNEVNIK

Oprema: Za snimanje TV dnevnika, neophodno je unapred izabrati kameru (jednostavnu za korišćenje) ili doneti odluku da učesnici koriste svoje mobilne telefone. Moraćete takođe da pribavite softver za montažu (videti linkove ispod) i da podučite učenike osnovama video montaže. Zatim odaberite zajedno jedan ili više kanala za emitovanje (YouTube, društvene mreže…).

Potrebno vreme: Grupno snimanje TV dnevnika može da potraje nekoliko višesatnih sesija individualnog i grupnog rada.

Izbor tema:

Na početku treba organizovati sastanak redakcije na kome ćete izabrati ime TV dnevnika, teme kojima će se baviti, ali i formate (reportaža, intervjui, rasprava, blic vest) i uglove pristupa temama.

Podela uloga:

Tom prilikom ćete takođe moći da podelite uloge na „novinare“, „stručnjake“, voditelja ili voditelje, „tehničare“ (snimatelj, montažer) i time odgovoriti na sledeća pitanja: ko je zadužen za šta? kako svaki član redakcije treba da se pripremi za svoj zadatak (istraživanje, upitnik, reportaža, uključenje).

Šema i scenario:

Zatim treba izraditi šemu (tok emisije minut po minut), pomoći voditelju/voditeljki u pisanju teksta ili scenarija (celokupna emisija mora da bude napisana: uvod, najava tema, novinara, zaključak svakog formata, prelazi, odjava, zahvaljivanje…) koji mora da vežba vođenje emisije ne gledajući previše u papir.

Snimanje:

Snimanje se vrši unapred (a ne uživo) i po sekvencama kako bi se izbegla buka stolica, pokreta i održao ritam, na primer:

uvod-najava / tema 1/ zaključak- najava / tema 2/ zaključak/ uvod intervju/ intervju/ zaključak- najava/ tema 3/odjava TV dnevnika/ zahvaljivanje

na neutralnoj ili biranoj pozadini, sa dovoljno svetla i fiksnim prikladnim kadriranjem.

Montaža:

Zatim treba montirati sve elemente po redu kako bi se stvorila iluzija emitovanja uživo (ili tečnog nadovezivanja) poštujući šemu unapred ustanovljenu u softveru

Emitovanje

Najzad, kada se izradi vizuelni identitet (logo, naslov), TV dnevnik treba postaviti na internet, na primer na YouTube, ali i na društvene mreže ili intranet. Treba navesti ključne reči, umetnuti linkove prema drugim sadržajima i dodati kratak opis da privučete internet korisnike da pogledaju TV dnevnik.

SNIMITI KRATKOMETRAŽNI FILM, DOKUMENTARAC ILI REPORTAŽU

U video produkciji postoje različiti formati, kao što su:

• kratkometražni film (kratak igrani i scenarizovani video)
• dokumentarac (video istraživanje koje se bavi različitim aspektima određene problematike)
• reportaža (video koji se bavi jednom posebnom temom iz jedinstvenog ugla)

Oprema: Za snimanje videa nije nužno potrebna profesionalna oprema: digitalni fotoaparat, pametni telefon ili tablet su dovoljni.

Potrebno vreme: Grupno snimanje kratkometražnog videa može da potraje nekoliko višesatnih sesija individualnog i grupnog rada. Trajanje izrade videa može da se skrati snimanjem kadra-sekvence, ili snimanjem videa bez prekida, kako bi se izbegla montaža.

Izbor teme:

Pre nego što se pređe na faze neophodne za realizaciju samog filma, valja uputiti učenike u izabrano pitanje (temu) stavljajući im na raspolaganje materijal, dokumente da bi se stvorilo pogodno okruženje za dijalog na tu temu, i određujući zajedno sa mladima više mogućih načina obrade; istražujući i koristeći postojeće resurse; razrađujući poruku.

Na osnovu te poruke, valja zajednički napisati kratak tekst (jedna stranica) koji sažima ono što želimo da pokažemo u filmu. To je sinopsis, on poštuje narativnu šemu i jasno izriče završnu misao.

Forma:

• Format: Film od najviše dva minuta podrazumeva konciznost i efikasnost. Treba izabrati format: informativni video, reklama, skeč, trejler, fikcija, reportaža
• Scenario: Da bi se brzo realizovao, treba da bude što detaljniji. Zatim treba podeliti priču u nekoliko narativnih sekvenci, svaku sekvencu u nekoliko kadrova i razraditi storibord (storyboard).

1. Pre snimanja:

• Treba odrediti lokacije (skauting) i dekore, tekstove, dijaloge, kostime i rekvizite
• Treba takođe podeliti uloge u timu: snimatelj, montažer, pomoćnik režisera, režiser, inženjer zvuka (snimanje zvuka, muzička podloga…), glumci.

Treba se takođe dogovoriti i o tehnikama koje će se koristiti:

• za sliku: igrani film (glumci igraju u scenama), animacija predmeta (plastelin, lego, plejmobil, animacija fotografskih isečaka…), piksilacija (fotografija slika/slika), animirani slajdšou sa zvukom
• za zvuk: snimanje na licu mesta tokom snimanja, nakon snimanja (ponovno snimanje glasova), saundtrek (glasovi iz offa, komentari, muzika).

Neophodno je unapred pribaviti dozvole za korišćenje audio i video snimaka i za samo snimanje.

Da bi se olakšala montaža, svaki kadar može da počne klapom uz naznaku broja ili naziva sekvence, broja tejka.

1. Tokom snimanja, treba izabrati najzanimljivije tejkove i sačuvati sve tejkove na memorijskoj kartici ili kompjuteru.
2. Montaža se vrši u nekoliko faza:

• Učitavanje video i zvučnih fajlova, dodavanje efekata po potrebi, muzike (oslobođene prava), titlova (po potrebi), uvodne i odjavne špice.
• Zatim treba eksportovati konačni fajl montaže za prikazivanje. Konačni fajl filma može da se prikazivaju na sve načine (veb, videoprojekcija, televizija, itd.).

PRAKTIČNE VEŽBE

Ovaj nastavni dokument može da se iskoristi kao osnova za rad na video produkciji sa mladima.

PREZENTACIJA

Kreiranjem novina, mladi usvajaju osnovna znanja pritom razvijajući i veštine (kritički duh, timski rad) i kvalitete (radoznalost i istrajnost).

FAZE KREIRANJA ONLAJN MAGAZINA

1. Prvi koraci

Tokom prve faze, sastavlja se tim veoma motivisanih osoba koje će se zalagati da pokrenu i iznesu projekat.

Oni su „jezgro“ redakcije i imaju zadatak da:

• Odaberu i napišu članke
• Naprave / pronađu fotografije i video snimke da ilustruju magazin
• Pronađu sagovornike, urade intervjue i transkribuju ih
• Dele magazin na društvenim mrežama

Najdelotvorniji način za to su redovni sastanci redakcije kako bi se svakom dodelili zadaci u stvaranju magazina, u zavisnosti od njegovih želja i sklonosti.

2. Odrediti model rada, pronaći identitet

• Razmisliti o ciljevima medija: da li je cilj da se doprinese dinamičnosti gimnazije, udruženje? Da se što više mladih podstakne na izražavanje? Da se podstaknu na raspravu o nekoj posebnoj temi?
• Odrediti ciljanu publiku: Učenici jedne ustanove? Članovi udruženja? Čitava zajednica?
• Razmisliti o uredničkoj politici: Pokušajte da u nekoliko redova odredite opredeljenje magazina: njegovu ambiciju, njegove glavne teme, njegov ton (ozbiljan, lagan, humorističan?), prirodu sadržaja i način na koji će se obrađivati u zavisnosti od ciljane publike.
• Pronaći naziv za magazin koji će doprineti njegovoj posebnosti, afirmisanju njegovog identiteta i popularnosti.
• Na kraju, treba proceniti i materijalne uslove koji se tiču vašeg medija u zavisnosti od periodičnosti i učestalosti objavljivanja. Broj članova tima, njihovo zalaganje i raspoloživost, kao i oprema kojom raspolažete, predstavljaju u tom smislu važne činioce.

3. Izbor sadržaja

Da biste održali interesovanje čitalaca, privukli njihovu pažnju i podstakli njihovu radoznalost, načini obrade informacije moraju da budu raznovrsni.

Na raspolaganju su vam sledeći osnovni novinarski žanrovi:

Reportaža, istraživanje i intervju, stav, kritika, izveštaj, portret.

Pronaći ugao za svaki članak

Kako biste izbegli da vam članak (ili portret) bude predug ili težak za čitanje, morate obavezno da odredite ugao, tj. tačku gledišta, da odaberete pojedine aspekte teme koje želite da istaknete a da ostale ostavite po strani.

Primer: Tema je otvaranje bioskopa.

Jedan od uglova je uticaj novog bioskopa na gradski turizam.

4. Podeliti uloge

Nemaju svi članovi redakcije iste zadatke. Obrazac Madmagz-a predlaže da se grupa podeli na 3:

• jedan glavni i odgovorni urednik,
• urednici,
• redaktori

(Videti Dodatni dokument 17). Ukoliko ne želite da se vodite obrascem Madmagz-a, uloge možete da prilagodite.

Prilikom pisanja članka, svi redaktori moraju da imaju na umu šest osnovnih pitanja. Novinar ili redaktor mora uvek sebi da postavi pitanja: ko? šta? kad? gde? kako? zašto?

Pre pisanja se treba takođe dogovoriti oko dužine članka i jezičkog registra magazina (ni previše visok, ni previše familijaran).

Među ostalim zadacima koji se mogu obavljati, možemo navesti:

• Ilustratora/ilustratorku čiji je posao da napravi, izradi ili skine fotografije, slike, zvukove, ilustracije ili video snimke (oslobođene prava ili uz navođenje izvora) za ilustraciju magazina.
• „Community manager“ (komjuniti menadžer) čiji je zadatak da pronađe linkove u vezi sa sadržajem koji su pripremili redaktori kako bi usmerio čitaoca prema drugih sajtovima. Zadužen je i za društvene mreže i za što veću vidljivost magazina tako što će paziti na dodatne elemente valorizacije članka kao što su: naslov, lid, fotografije, kratki odlomci koji će se pojaviti na pretraživačima.

5. Objavljivanje magazina

Kada je magazin završen, odlučujete da li želite da ga objavite u onlajn ili štampanoj verziji (videti Dodatni dokument 17) u zavisnosti od vaših želja, ambicija i ciljane publike.

MADMAGZ APLIKACIJA

Za kreiranje onlajn magazina, možete iskoristiti Madmagz aplikaciju. Njen kolaborativni aspekt i interfejs omogućavaju timski rad i olakšavaju formatiranje i grafičko uređivanje magazina.

Madmagz (https://madmagz.com/ ) je veb aplikacija koja omogućava jednostavno i kolaborativno kreiranje novina. Zahvaljujući velikoj fleksibilnosti ove alatke, mogu se kreirati svi tipovi magazina (odeljenjske novine, informativne novine, putopisne novine, novine udruženja, itd.). Vaša mašta je jedina granica!

Putem Madmagz aplikacije, korisnici mogu grupno da naprave onlajn magazin koji, na kraju procesa, može da postane i štampani magazin.

Putem alatki na platformi, možete da:

• Odaberete model magazina prilagođen vašem sadržaju
• Kreirate kategorije stranica (naslovnice, sadržaj, uvodna reč, članci…)
• Pišete članke i proveravate ih uz pomoć hijerarhijskih funkcija za grupni rad
• Dodajete, menjate i brišete stranice
• Odaberete opcije formatiranja
• Dodajete fotografije, zvukove, video snimke i umetnete linkove prema drugim internet sajtovima
• Objavite magazin na internetu ili u štampanom obliku, nakon što ste proverili čitav sadržaj.

Sve ove faze su objašnjene i podrobno opisane u Dodatnom dokumentu 17

PRAKTIČNE VEŽBE

• Možete da iskoristite ovaj dokument za vežbu pravljenja novina sa mladima.
• Pogledati i dodatni dokument 17 o Madmagz aplikaciji.

PUT IZRADE PRAVOG PODKASTA

Podkast i radio emisija

Podkast se razlikuje od radio emisije po tome što je osmišljen isključivo za distribuciju na internetu a ne na radiju.

Napomena: ne treba mešati pravi podkast koji nije namenjen radio talasima sa reprizama radio emisija koje često nazivaju „podkastima“ a koje vam omogućavaju da ponovo odslušate emisije prethodno emitovane na radiju.

Specifičnosti pravog podkasta

Za razliku od radio emisije, pravi podkast nije vremenski ograničen i može se baviti najrazličitijim temama (teme za najširu javnost i one za posebnu publiku). Kreatori imaju veću uređivačku slobodu i mogu da odaberu ciljnu grupu prilagođavanjem sadržaja. Podkast može da ima neograničen broj epizoda i da bude podeljen na sezone (tematski i hronološki).

Kako bi imao verne slušaoce, kreator mora imati u vidu važnost redovnog emitovanja, vizuelnog i zvučnog identiteta i kvalitet zvuka. Kako je podkast namenjen emitovanju na internetu, najvažnije je da bude prisutan na što većem broju platformi i da se promoviše, posebno na društvenim mrežama.

Odabir teme

• Sastanak redakcije je prvi korak u određenju teme podkasta sa celim timom.
• Vaša tema može biti:
• Vrlo jednostavna, npr.: „Život gradske medijateke“
• Šira, ali teža za obradu, npr. „Kako je biti mlad u današnje vreme?“
• Precizna, poput „Svetsko prvenstvo u fudbalu“, „Seksizam“ i sl.
• Učesnici/e treba da odluče i o nazivu emisije.

Potrebno je dogovoriti i:

• Trajanje emisije (npr. 20 minuta)
• Raspodelu uloga (voditelj, novinar, stručnjak…)
• Sadržaj svakog dela emisije (reportaža, debate, intervju)
• Vremenski raspored iz minuta u minut

Formati za animiranje podkasta: Za animiranje podkasta se može koristiti intervju, debata, reportaža ili sva tri formata istovremeno.

• Tehnike intervjua:
• Pronaći osobu koja odgovara odabranoj temi
• Voditelj intervjua kontroliše razmenu, a ona prati unapred spremljena pitanja koja se logički nadovezuju.
• Potreban je pripremni istraživački rad, a pitanja treba da budu precizna.
• Voditelj intervjua se oslanja na dobijene odgovore i zna da napravi otklon od svojih pitanja kada je potrebno.
• Priprema debate:
• Cilj debate je razgovor o određenoj temi sa različitih stanovišta. Tema je kompleksna ili je predmet diskusije.

Voditelj ima posebnu ulogu:

• On vodi razgovor postavljenjem jasnih pitanja o temi i daje reč. Vodi računa o tome da svako dobije jednako vremena.

Neki učesnici /e imaju ulogu stručnjaka/stručnjakinja

• Svako treba da ima jasnu ulogu (sociolog/sociološkinja, roditelj učenika…).
• Svaki stručnjak/stručnjakinja radi na svojim argumentima.
• Zajedno približavaju temu, razmenjuju stavove i pomažu voditelju u pripremi pitanja. 
• Na kraju ove etape učesnici treba da imaju pripremljen tok debate i da budu spremni za snimanje!
• Reportaža: reporter traži informaciju tamo gde se ona može naći: na terenu. Reporter je novinar koji pokriva aktuelnosti kako bi ih preneo slušaocima.  

Priprema izlaska na teren:

• Informisanje o temi
• Priprema opreme
• Odabir sagovornika
• Zapisivanje prikupljenih informacija

Na terenu:

• Traženje pravih sagovornika
• Dobra lična prezentacija
• Postavljanje pravih pitanja, posmatranje, beleške
• Snimanje intervjua, ambijenta, prenos zvučnih elemenata

Snimanje van emisije

Intervju ili snimanje ambijenta napolju:

• Reporter mora imati pametni telefon (ili mikrofon ako je moguće)
• Koristiti funkciju „snimanje“ (dugme „rec“, „stop“ i „save“) za svoja pitanja i za odgovore sagovornika, proverivši da okruženje nije previše bučno
• Ako treba da snima zvuk ambijenta (npr. masa koja protestuje), dovoljno je držati telefon ili mikrofon u datom smeru.

Prethodna montaža

• Kada se završe snimanja, prelazi se na montažu – esktrahovanje zvuka iz telefona (slanje mejlom ili preko USB memorije) 

Napomena: pre nego što ga obrišete iz telefona ili mikrofona, proverite da je zvuk poslat i predavaču

• Uneti fajlove u računar sa softverom za montažu zvuka Audacity ( www.audacity.sourceforge.net), Netia ili drugim
• Ovde možete naći uputstva za montažu na računaru i montažu zvuka (https://manual.audacityteam.org/index.html )
• Na vama je da mlade iz vaše grupe obučite za unošenje i montiranje zvuka potrebnog za reportažu (prilično je jednostavno!).

Snimanje emisije

Učesnici naizmenično sedaju za mali sto, a na sredini stola je pametni telefon sa mikrofonom.

Kako bi se izbegao zvuk stolica i koraka i održao ritam emisije, bolje je snimati u više delova prema planu toka emisije.

Primer: 

• Predstavljanje voditelja
• Uvod u temu
• Prezentacija tema
• Intervjui
• Zahvaljivanje, kraj emisije

Napomena: Ako emitujete reportažu, potrebna je finalna montaža.

Montaža snimaka i emitovanje podkasta

• Predavač povezuje snimke u epizodu i dodaje „zvučne zareze“ (muzičke odlomke do 5 sekundi) kako bi uskladio sve delove i povezao pauze.
• Sledi emitovanje na besplatnoj platformi (npr. Soundcloud https://soundcloud.com/discover) gde treba da napišete i rezime podkasta (tema, format, autori, orginalnost).
• Na kraju možete organizovati grupno slušanje.

NB: Možete pojednostaviti tako što će se odabrati samo jedan format (intervju, debata, reportaža)

EMISIJA O FABRICI LAŽNIH VESTI

Emisija o fabrici lažnih vesti (Fake News Factory) je napravljena u cilju informisanja učenika o rizicima kruženja lažnih vesti i teorija zavere u medijima, a posebno na internetu.

Ova emisija je osmišljena tako da se mladima omogući učešće putem igranja uloga pri čemu neki igraju pristalice teorija zavere, a drugi novinare. Tako će usvojiti važne teorijske pojmove o ovim problematičnim temama.

Emisija se odvija u više etapa:

Podeliti svima uloge:

• Novinari i pristalice teorije zavere (u istom broju)
• Voditelj/voditeljka
• Stručnjak
• Inženjer zvuka koji nadgleda snimanje i dodaje mikrofon
• Montažer

Pristalice teorije zavere

• Koristeći mehanizme i strukturu teorije zavere (navedene u nastavnim dokumentima sesije 3 „Informacije i dezinformacije“), pristalice treba da sastave sopstvenu teoriju zavere na odabranu temu (ili da odaberu neku od postojećih).
• Kada se teorija razradi, pristalice je otkrivaju novinarima.

Novinari

• Novinari treba da sprovedu rigorozno istraživanje poštujući pravila novinarskog pristupa (detalji su u nastavnim dokumentima sesije 3): provera, suočavanje, poređenje informacija.
• Nakon toga, novinari odgovaraju, dekonstruišu teoriju zavere, argument po argument.

Stručnjak

• Odrediti mladu osobu koja će igrati stručnjaka, specijalistu za teorije zavere i lažne vesti i koja će davati alate za uočavanje lažnih informacija.

Snimanje

• Možete snimati zvuk mikrofonom na audio karticu ili telefonom, a zatim sve montirati uz pomoć softvera. (Audacity ili Netia).
• Epizoda mora pratiti prethodno definisani sled i sva izlaganja moraju biti unapred sastavljena.

Tok epizode

I DEO

• Epizoda počinje uvodom voditelja: ime radija, strukture, emisije, početak emisije.
• Voditelj predstavlja prvog gosta (pristalicu teorije zavere) i pita ga da objasni teoriju i dokaze za nju
• Voditelj predstavlja prvog novinara, njegove kontra argumente i dokaze
• Voditelj zahvaljuje gostima i prelazi na drugi deo.

II DEO 

Voditelj daje reč stručnjaku, specijalisti za teorije zavere i lažne vesti koji nas upućuje na mehanizme otkrivanja lažnih informacija:

• Proveriti sajt na kojem smo našli informaciju
• Proveriti ko je autor informacije. Da li je to novinar, stručnjak za temu kojom se bavi? Koji je njegov cilj?
• Pogledati datum objavljivanja informacije (informacije se brzo troše)
• Izvori: Pre emitovanja, informaciju uvek treba da potvrde tri različita izvora  
• Podsetiti na potrebu stalnog istraživanja, radoznalosti i sumnje 
• Podsetiti da ja kritički duh naše najefikasnija odbrana od svih lažnih vesti i teorija zavere.

Voditelj zahvaljuje stručnjaku, gostima, timu i zaključuje emisiju.

PRAKTIČNE VEŽBE

Ovaj nastavni dokument se može koristiti kao osnova za organizovanje vežbe kreiranja radijskog ili pravog podkasta sa mladima ili za simulaciju radio emisije sa pristalicama teorije zavere i novinarima.