Šta je građanski medij?

Definicija: Izraz „građanski medij“ sadrži reči „medij“ i „građanski“. Naime, radi se o medijima (radio, TV, internet, itd.) preko kojih se prenose informacije najširoj javnosti. Uz to se koristi pridev „građanski“ jer autori članaka i istraživanja nisu profesionalni novinari već obični građani čiji je cilj da pokrenu debatu o pitanjima ili problemima koji se tiču celog društva.

Čitalac napušta svoju isključivo pasivnu ulogu i učestvuje u izradi i širenju informacija. Učešće je važan element u građanskim medijima putem (internet ili klasičnih) radio stanica ali i blogova, vlogova (blog čije je glavno sredstvo video), podkasta, itd. Na taj način obični građani, naučnici ili predstavnici udruženja dobijaju reč i dolaze do javnosti.

Primer: Albanija, građanski angažovani blog: blog Ardiana Vehbiua „Peizazhe të Fjalës“ (Pejzaž reči), postoji od 2007. i predstavlja poseban i nezavistan prostor, održiv model u albanskom medijskom prostoru koji se inače odlikuje brzim transformacijama, postepenim smanjenjem izvora finansiranja, opadanjem kredibiliteta i politizacijom. Prema autoru bloga, „Blog je počeo kao ’svetilište’ albanske slobodne misli, zaštićene od zastrašivanja, okrivljavanja, ponižavanja, stigmatizacije, procesa, optužnica, ’zaglušivanja većinom’ i drugih savremenih oblika cenzure javne reči“.

Angažman na društvenim mrežama

Društvene mreže su promenile i tradicionalni protok informacija koji je bio vertikalan i silazan u jedan više horizontalni prenos. Svako može da proizvodi sadržaj i da ga deli u okvirima sopstvene mreže ali i van nje. Ovo oglašavanje nije isključivo virtuelno već se često odvija paralelno ili prethodi konkretnoj mobilizaciji na terenu. Primera radi, društvene mreže su igrale neporecivo važnu ulogu u arapskim revolucijama, ali je do političkih promena došlo zahvaljujući društvenim pokretima (protestima, blokadama, itd.). Društvene mreže omogućavaju brz protok informacija i ideja, ali do društvenih promena dolazi kada taj angažman odgovara fizičkoj stvarnosti na terenu.

Primer: Pokreta #1od5miliona u Srbiji koji se pojavio krajem 2018. i iskoristio nove tehnologije i moderne načine komunikacije pokrenuvši građane deljenjem sadržaja na internetu i razmenom informacija na društvenim mrežama. Na taj način je pokret brzo stekao veliku popularnost, a Twitter i Facebook su omogućili stvaranje grupa za diskusiju i masovnu mobilizaciju za slobodu reagovanjem protiv autoritarnih ispada političkog režima.

Rizici i zamke

Treba imati na umu da je novinarstvo zanat koji podrazumeva specifične kompetencije i poštovanje deontologije. Međutim, svako može učiti novinarstvo, posebno putem dijaloga između profesionalnih novinara i amatera. Ovo širenje znanja omogućava građanskim medijima da postanu pravi alternativni i pouzdani izvori.

Lakoća sa kojom u današnje vreme svako može postati novinar amater donosi i određene rizike. Oni koji proizvode informacije mogu ponekad zaobići standarde novinarske deontologije i deliti netačne, a ponekad čak i manipulisane informacije.

Bilo da se radi o građanskim medijima, TV kanalima, štampi ili društvenim mrežama, raspoložive informacije danas su brojnije i raznovrsnije nego ikada i zbog toga treba ostati kritičan prema njihovim izvorima.

Pored toga, internet je prostor slobode ali i prostor ekonomske razmene. Logika marketinga osvaja kako internet, tako i društvene mreže, a informacija postaje izvor prihoda.

Protok određenih informacija (posebno onih koje emotivno utiču na čitaoce) takođe može da bude izvor prihoda u sistemu koji finansiraju oglašivači i reklame. Fenomen „klikbejta“ (mamaca za klikove), koji je sve prisutniji, podstiče čitaoce da kliknu na internet link kako bi pročitali neki članak. Autor članka i datog sajta je plaćen po reklami oglašenoj na sajtu i po broju prikupljenih pregleda. To je takođe izvor rizika jer se u cilju privlačenja internet korisnika mogu širiti lažne informacije.