MODUL 2 - TUMAČENJE INFORMACIJE
SESIJA 4 – TUMAČENJE RAZLIČITIH MEDIJA
Obrazovni list 9POGLAVLJE 9 – PRIKAZI NA EKRANU
Nivo : Srednji
Obrazovni ciljevi
Cilj 1: Napraviti razliku između formata informacija i njihovih ciljeva
Cilj 2: Razumeti ulogu slike u različitim audiovizuelnim formatima
Cilj 3: Pronaći karakteristične primere za uvod u temu prikaza na ekranu
Audiovizuelni „proizvodi“
Dokumentarni film i reportaža
Definicije: Između umetničkog dela i novinarske istrage, dokumentarni film se razlikuje od fikcije po tome što su obrađivane teme stvarne i što glavni cilj ostaje informisanje o toj stvarnosti. Za razliku od novinarske reportaže, dokumentarni film se služi umetničkim jezikom koji izaziva emocije gledalaca kako bi ih podstakao na razmišljanje. S druge strane, reportaža je novinarska istraga zasnovana na principu objektivnosti, iako stav autora istraživanja može biti aktivistički i angažovan. U reportaži nema nijednog aspekta fikcije i sve je podređeno činjenicama.
Primeri:
- Dokumentarni film „Druga strana svega“ (« L’envers d’une histoire », 2017.) srpske rediteljke Mile Turajlić, primera radi, daje osvrt na srpsku istoriju u poslednjih 70 godina iz perspektive njene majke Srbijanke Turajlić, borkinje za mir. Rediteljka prikazuje dijalog svoje porodične istorije sa istorijom svoje zemlje i pokreće pitanje poltičkog angažmana prethodnih generacija u odnosu na današnju apatiju mladih Srba.
- Još jedan dokumentarni autor, Kosovar Samir Karahoda, bavi se pitanjem emigracije jednog dela mladih sa Kosova u svom delu „Në Mes“ (« In Between », 2019.). U tom dokumentarnom filmu, Karahoda prikazuje izuzetno važan aspekt stvarnosti svoje zemlje, odsustvo ekonomske perspektive za veliki dio mladih i osipanje porodice, važne društvene ćelije kosovskog društva.
- U balkanskom kontekstu su brojne reportaže posvećene pitanju korupcije i organizovanog kriminala. Takav je slučaj sa reportažom crnogorske novinarke Olivere Lakić, koja je radila istragu o organizovanom kriminalu zbog koje je kasnije napadnuta vatrenim oružjem.
Filmovi i kinematografija
Fikcija i film se mogu baviti istom tematikom kao dokumentarni filmovi i novinarske reportaže ali pri tome ne koriste isti postupak. Filmovi mogu prikazivati izmišljene priče inspirisane stvarnošću. Kinematografija omogućava da se veoma slobodno obrade centralna društvena pitanja i da se gledaoci podstaknu na razmišljanje.
Primer: U filmu „Honeymoons“ (2009), srpski reditelj Goran Paskaljević prikazuje izmišljenu priču o dva para, jednom srpskom i jednom albanskom, kako bi ironično i dramski progovorio o emigraciji u Evropu.
Televizija: TV dnevnik
U istoriji medija i pristupa informacijama, pojava televizije je imala ulogu sličnu onoj koju danas imaju društvene mreže, u tom smislu da je upotreba televizije predstavljala neku vrstu revolucije u načinu na koji stanovništvo konzumira informacije. Ovaj amblematični medij ni danas ne gubi na važnosti u našim društvima i treba da nas podstakne na razmišljanje o načinu na koji se audiovizuelna sredstva koriste za prenošenje informacija.
Definicija: TV dnevnik je informativna emisija u trajanju od više desetina minuta koju vode jedan ili više voditelja. U njemu se mogu naći izveštaji o međunarodnim, nacionalnim ili lokalnim temama ili periodične hronike poput vremenske prognoze.
Glavni cilj TV dnevnika je da pruži kvalitetne informacije koje prikupljaju novinari ili dopisnici zaposleni za dati kanal, o aktuelnostima ili važnim temama. Za razliku od radija koji emituje „blic“ vesti, TV dnevnik daje posebno mesto slici, kako kada su u pitanju pojava i kretnje voditelja, tako i tokom reportaža, fotografija ili infografika emitovanih na ekranu (karakteristična boja, font, dekor u studiju, itd.).
Primer: Uprava TV dnevnika albanskog kanala Zjarr TV je 2016. godine odlučila da informacije prezentuju voditeljke razgolićenog poprsja, ispod otvorenog sakoa koji jedva da im sakriva grudi. Takav izbor je bio predmet snažnih kritika zbog seksizma i predstavlja ekstremni slučaj, ali istovremeno pokazuje koliko je važno upravljati slikom i vizuelnom prezentacijom u TV dnevniku.
Tehnika koja ima svoja ograničenja
Iako je televizija veoma popularan medij, kanali slede određenu ekonomsku logiku a ponekad su čak i pod političkim uticajem (posebno kada su u pitanju javni servisi) što može da utiče na kvalitet emitovanih informacija i ograniči prikazivanje različitih mišljenja i opozicionih pokreta. Na Balkanu se dešava da suštinske teme budu zamenjene laganijim temama po ugledu na tabloide i žutu štampu.
Primer: U martu 2019, učesnici protesta pokreta #1od5 miliona u Srbiji i ostali predstavnici opozicionih partija su protestovali pred lokalima Radio televizije Srbije (RTS) kritikujući televiziju zato što ne prikazuje slike sa protesta.
Usled te situacije, brojne međunarodne medijske kuće su ulagale u region da bi gledaocima ponudile alternativu, ali i radi ostvarenja geopolitičkih ciljeva. U poslednje vrijeme je katarska televizija Al Jazeera formirala lokalnu redakciju u Sarajevu, dok je kanal Russia Today počeo de emituje informacije na lokalnom jeziku na srpskom radiju Studio B.
Iako ostaje vrlo popularan, TV dnevnik sve više zamenjuju onlajn mediji i društvene mreže.
Novi ekrani
U svim zemljama sveta, vreme provedeno pred ekranima se iz godine u godinu redovno povećava, posebno kod mladih. Ako je jedan dio tog vremena rezervisan za televiziju, za porast vremena prevedenog pred ekranima sve su više odgovorne društvene mreže. U studiji koju je uradio BusinessFibre.co.uk 2019. godine, napravljen je spisak zemalja u kojima se više sati provodi na internetu i podseća se da je svetski prosek vremena provedenog pred ekranom 6 sati i 42 minuta dnevno (link je dostupan u dodatku „za dalje istraživanje“).
Veliki deo vremena provedenog na društvenim mrežama je posvećen gledanju video materijala, sveprisutnog na internetu, a posebno preko aplikacije video giganta YouTube-a.
Definicija: YouTube je platforma za pohranjivanje video sadržaja i društveni medij na kojem korisnici mogu slati, gledati, komentarisati, ocenjivati i deliti video sadržaje putem striminga. Osnovali su ga u februaru 2005. Stiv Čen, Čed Harli i Džaved Karim, tri bivša službenika PayPal-a, a u oktobru 2006. ga je otkupio Google za 1,65 milijardi dolara. To je jedan od najčešće posećivanih sajtova na svetu (u 2020. godini, YouTube je svakog meseca brojao više od dve milijarde konektovanih korisnika).
Zanimljivo je da ova platforma preuzima neke audiovizuelne kodove od televizije. Primera radi, govorimo o „YouTube kanalima“, a „jutjuberi“ treba da vladaju istim veštinama kao televizijski voditelji: dobrim usmenim izražavanjem, pojavom koja privlači gledaoce video sadržaja, a ponekad se čak reprodukuju i enterijeri TV emisija.
Primerr: Jutjuberi sa najvećim brojem pratilaca po zemlji:
Bosna i Hercegovina: https://www.youtube.com/user/Seherzad
Srbija: https://www.youtube.com/user/SerbianGamesBL2
Crna Gora: https://www.youtube.com/user/BalkanGamesHD
Svesni privlačnosti ovog formata za mlade generacije, neki TV kanali ulažu u ovaj medij reemitujući njegove emisije ili nudeći direktno gledanje na YouTube-u (poput kanala RTS Sajt - Zvanični kanal u Srbiji, koji emituje seriju „Moja generacija Z“).
Uspeh YouTube-a u odnosu na televiziju se objašnjava i bogatstvom sadržaja koje on nudi. Budući da svaki korisnik interneta može da napravi ili postavi video, ukusi i mišljenja su raznovrsniji nego na televiziji. To je dakle i sredstvo koje građani mogu upotrebiti kako bi izneli svoj stav o temama koje ih zanimaju, širili znanja, ideje, obaveštavali ili prenosili važne informacije, kao kad učesnici direktno snimaju svoje kretanje tokom protesta.
YouTube i društveni mediji se pozicioniraju kao temelj audiovizuelnog emitovanja i produkcije. Nudeći video materijal, oni igraju dominantnu ulogu u našem odnosu prema informisanju. To postavlja i važna pitanja o slobodi izražavanja, monopolu i odgovornosti za emitovane sadržaje, posebno za potencijalne lažne vesti, govor mržnje i teorije zavere koje su nažalost veoma popularne na ovoj platformi i koje u velikoj meri konsultuju mladi ljudi.
Ići dalje
Članak o crnogorskoj novinarki Oliveri Lakić na koju je pucano zbog dokumentarca
Crnogorski YouTube kanal – 6 jutjubera govore o pitanjima od interesa
Protesti pokreta #1od5 miliona pred zgradom RTS-a
Članak o voditeljkama vremenske prognoze albanskog kanala Zjarr TV