DEFINICIJE

1/ Mediji su materijalna sredstva masovnog prenosa informacija, poput štampe, radija, interneta ili televizije.

Umnožavanje i diverzifikacija načina informisanja

Nakon Drugog svetskog rata, informacija se zgušnjava i sredstva informisanja se umnožavaju: domaćinstva se opremaju televizijom, radio-stanice su sve brojnije i pojavljuju se brojni časopisi. Tada se pojavljuje izraz „masovni“ mediji. Tada informacije postaju dostupnije i raznovrsnije nego pre, a razvoj tog fenomena traje do današnjeg digitalnog doba koje je korenito promenilo načine informisanja.

Promena odnosa prema informaciji

Umnožavanje i diversifikacija načina informisanja menja i naš odnos prema informisanju, naročito od pojave interneta početkom devedesetih godina. Kao istinska demokratska protivteža, mediji tada postaju neophodni u životu građana. Tokom predizbornih kampanja, naprimer, ali i cele godine, mediji su osnovni izvor prenosa predloga, rasprava i programa političkih predstavnika i funkcionera.

Osim toga, razvoj medijske ponude, naročito interneta, doprineo je širenju teorija zavera, ekstremističkih ideologija i drugih ideja i stavova do tada marginalnih, ili bar manje vidljivih u javnom mnjenju, a koje su od tada dostupnije široj publici.

Ali medije čini i jedna manje primetna strukturna i stručna dimenzija. Oni predstavljaju sistem koji je organizovan ekonomski (finansiranje, novinarske plate) i društveno (što podrazumeva poznavanje novinarskog zanimanja, praksi, običaja, kao i obrazovanje).

2/ U kritičkom pristupu medijskoj pismenosti, informacijom se smatra prenesena činjenica, koja potiče od utvrđenih, proverenih i potvrđenih izvora. Tome se može pridodati objašnjenje ili tumačenje činjenice kroz društvenu, kulturnu ili političku kontekstualizaciju. Osim toga, informacija mora da ispuni tri kriterijuma:

1. Da bude od javnog značaja: Da bi se smatrala informacijom u medijskom i društvenom smislu, činjenica mora da bude od javnog značaja. Ako se radi na primer o prisustvu običnog građanina na fudbalskoj utakmici, ta informacija neće biti od značaja svim ostalim građanima.
2. Da bude egzaktna: Informacija mora da se tiče činjenice, da bude egzaktna. Na istom primeru, to znači da rezultat utakmice ili povreda igrača na terenu predstavljaju zasebne informacije jer se radi o vidljivim činjenicama, činovima ili rezultatima. Nasuprot tome, glasine o prelasku igrača u drugi klub ili mogući zaoštreni odnosi unutar tima ne smatraju se još uvek informacijama.
3. Da bude proverena i proverljiva: Da bi potvrdila status informacije, činjenica mora da bude proverena i proverljiva. Drugim rečima, pažnja se ovde usmerava na pojam dokaza koji potvrđuje činjenicu.

KAKO MEDIJI SAOPŠTAVAJU INFORMACIJU

U štampi se informacija navodi na tri načina i putem različitih novinskih rodova:

1. Analize: Novinar analizira činjenice, raščlanjuje informaciju i daje odgovor čitaocu na pitanja „kako“ i „zašto“. Ovaj tip pisanja koristi se za analizu, istraživanje, dosije i intervju.
2. Komentari: Radi se o slobodnijem vidu pisanja u kome novinar tumači i pokušava da dešifruje činjenice poigravajući se humorom, izlažući svoje mišljenje ili sud. Ovaj tip pisanja koristi se za kolumnu, osvrt, stav redakcije, karikaturu ili kritiku.
3. Informativni tekstovi: U pitanju je veoma narativan novinarski stil u kome novinar detaljno izlaže i pripoveda činjenice. Ovaj tip pisanja koristi se za blic vest, depešu, hroniku, izveštaj, reportažu ili članak.

TOK INFORMACIJE

Tok informacije prati sledeće faze:

1. Činjenica
2. Dojava (novinar prima obaveštenje od izvora)
3. Provera (nekoliko novinara na terenu ispituje organizacije, pojedince i ustanove kojih se tema tiče).
4. Medij može da sazove sastanak redakcije. Glavni urednik okuplja urednike rubrika i šalje novinare na teren kako bi obradili temu iz različitih uglova: osobine, hipoteze, prethodne okolnosti, reportaže, pripovest o dnevnim događajima...
5. Tokom pisanja, novinar piše članak ili komentar, urednici čitaju i ispravljaju tekst, dodaju legende ispod fotografija...
6. Kada je informacija potvrđena, pristupa se objavljivanju. Objavljuje se u formi blic vesti, upozorenja ili depeše, u zavisnosti od važnosti.

Upamtiti: Imati ekskluzivnu vest znači prvi objaviti informaciju. Drugi mediji mogu da je preuzmu ali moraju da naznače izvor.