DEFINICIJA

Proveravanje činjenica (fact-checking) je tehnika kojom se u realnom vremenu proverava istinitost brojki koje u medijima prikazuju političari i stručnjaci. Proveravanje činjenica omogućava procenu nivoa objektivnosti medija pri obradi informacija.

Proveravanje činjenica je postalo sveprisutna praksa poslednjih godina, a pojavilo se kao sredstvo za borbu protiv širenja lažnih vesti. Proveravanje činjenica je neophodno imajući u vidu vrtoglavi razvoj digitalnih tehnologija i društvenih mreža. Naime, u lavini publikacija koje proizvode korisnici (svakog minuta se na Twitter postavi 350 000 tvitova), proveravanje činjenica (fact-checking) bi trebalo da omogući odvajanje istine od laži.

Danas je proveravanje činjenica demokratizovano zahvaljujući softverima. Ono je čak postalo automatizovano od 2013, pojavom robota osmišljenih da samostalno obavljaju ovaj posao, bez ljudske pomoći. Ako se lažne vesti, „fabrike trolova“ i masovne obmane štite društvenim mrežama, digitalni giganti poput Facebook-a takođe imaju pristup proveravanju činjenica od 2016.

Jedna od prvih platformi za proveravanje činjenica na svetskom nivou je NVO Science Feedback, članica „Međunarodne mreže za proveravanje informacija“ („International Fact-checking Network“) ali i programa „Vaccine Safety Net” Svetske zdravstvene organizacije. Cilj platforme je da stavi naučnike u prvi plan borbe protiv dezinformacija. Misija organizacije je da se zalaže za internet na kome će korisinici lako pristupati pouzdanim naučnim informacijama, posebno u oblasti zdravlja i klime, dva hitna društvena izazova koji su meta neprekidnog toka lažnih vesti. U tom cilju, ova NVO pokreće zajednicu od 400 naučnika koji primenjuju rigoroznu metodu provere najpopularnijih članaka. Od 2018. do danas, dva „Science Feedback“ vebsajta (Climate feedback i Health Feedback) imaju 1,8 miliona pregleda.

ILUSTRACIJA: PROVERAVANJE ČINJENICA NA BALKANU

Izveštaj Saveta Evrope o medijskom okruženju na Balkanu ističe da se ovaj region masivno suočava sa „lažnim vestima, govorom mržnje i zamkama za klikove čija je posledica veliki pad poverenja stanovništva u medije“.

Centar za demokratsku tranziciju (CDT) potvrđuje prisustvo lažnih vesti: na osnovu analize blizu 500 članaka iz 200 regionalnih medija, ova organizacija zaključuje da su skoro svi internet mediji objavili bar po jednu lažnu vest u poslednjih šest meseci.

U regionu postoje četiri najvažnije organizacije za proveravanje činjenica i to u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji:

1. Raskrinkavanje.ba

2. Raskrinkavanje.me

3. Metamorphosis Foundation

4. Istinomer

Ove četiri organizacije su pojačale svoje istraživanje i saradnju u okviru priliva lažnih vesti tokom pandemije koronavirusa. One su sada deo Facebook programa za proveru činjenica i borbu protiv dezinformacija koji broji 70 akreditovanih organizacija za proveravanje činjenica iz celog sveta. Facebook će članke koji se označe kao lažni prebacivati na dno liste aktuelnosti. Ovom tehnikom se budući pregledi lažnih vesti u proseku smanjuju za preko 80%.