DEFINICIJA

Propaganda predstavlja tehnike ubeđivanja kojima se propagira ideologija ili doktrina i stimuliše usvajanje određenog ponašanja kod ciljane publike. Tokom 20. veka, neki režimi su institucionalizovali propagandu kako bi manipulisali masama.

Danas propagadnu pretežno koriste države kako bi potisnule slobodu štampe. Tako je u izveštaju iz 2017. (link) UNESKO izrazio zabrinutost po pitanju sve češćih napada na medije putem propagande i lažnih vesti. Pretpostavlja se da neke države koriste ove tehnike dezinformisanja da „ocrne medije, zastraše ih i zaprete im, najpre tvrdeći da oni predstavljaju opoziciju ili šire laži.“

Takva državna propaganda usmerena protiv medija prisutna je na Balkanu. Kurije de Balkan (Courrier des Balkans) tvrdi da se u nekoliko zemalja regiona „manipulisanje činjenicama koristi kao oružje za diskreditovanje nezavisnih novinara, civilnog društva i opozicije“.

ILUSTRACIJA: LAŽNE VESTI PROTIV NOVINARA U MOLDAVIJI

Tokom parlamentarnih izbora 2019. u Moldaviji, visoki funkcioneri su doprineli kampanjama propagande i dezinformisanja usmerenim protiv nezavisnih medija. Kurije de Balkan navodi da su ove državne lažne vesti doprle do 54 000 internet korisnika preko lažnih Facebook i Instagram naloga.

Među metama ovih lažnih vesti našla se Kornelija Kozonak, direktorka Centra za istraživačko novinarstvo Moldavije (CIJM) koji se bavi aferama korupcije. Internet „trolovi“ su klonirali njen nalog i objavili nekoliko poruka u njeno ime da bi diskreditovali njen novinarski rad. Na isti način je napadnuta i veb platforma CIJM-a na kojoj se objavljuju istraživanja o izbornim kandidatima u Moldaviji.

Čak je i kompanija Facebook reagovala na ovu propagadnu kampanju. U saopštenju za štampu, objasnili su da su „osobe odgovorne za lažne naloge pokušale da sakriju identitet“ ali da je Facebook kontrolnim procedurama uspeo da otkrije „da je deo ove aktivnosti dezinformisanja bio povezan sa službenicima moldavske vlade“.