DEFINICIJA

Lažne vesti političkog karaktera su „obmanjujuće tvrdnje čiji je cilj izvrtanje iskrenosti izbora i čije se masovno širenje vrši namerno, veštački ili automatski putem onlajn sredstava komunikacije“. „Kampanjom dezinformisanja“ naziva se masovno širenje lažnih vesti po čijem se obimu zaključuje da za cilj ima da poremeti održavanje izbora podsticanjem straha, nacionalizma i autoritarizma.

Pojavljivanje ovih intruzivnih metoda usko je povezano sa ojačavanjem digitalnih platformi putem kojih se o određenom kandidatu šire lažne vesti koje postaju viralne i imaju nezanemarljiv uticaj na javno mnjenje.

Iako se čine virtuelnim, lažne vesti političkog karaktera imaju veoma stvarne učinke. Poslednjih godina su recimo destabilitovale izborne procese u više zemalja.

Zbog toga digitalne platforme, države i međunarodna zajednica preduzimaju sve ozbiljnije mere prevencije protiv ovih kampanja dezinformisanja, posebno putem regulisanja društvenih mreža i ojačavanja zakonodavnog arsenala.

ILUSTRACIJA: FABRIKE LAŽNIH VESTI U MAKEDONIJI

U toku predizborne kampanje za američke predsedničke izbore 2016, makedonski grad Veles postao je „svetska prestonica lažnih vesti“. Naime, pod uticajem državnih sila, stotinak mladih Makedonaca vrbovano je da kroz „fabrike lažnih vesti“ preplavi američko javno mnjenje putem interneta neprekidnim prilivom lažnih vesti kako bi doprineli pobedi kandidata Donalda Trampa.

Ovi mladi bili su plaćeni skoro 10 000 evra mesečno da prave lažne naloge i izmišljaju vesti. Jedna od najčešćih lažnih vesti imala je za cilj da širenjem glasina ukalja reputaciju i oduzme kredibilitet demokratskoj kandidatkinji Hilari Klinton. Lažna tvrdnja potekla iz Velesa po kojoj je „Barak Obama finansirao kampanju Hilari Klinton novcem ukradenim od ratnih veterana“ postala je viralna u Sjedinjenim Američkim Državama. Vebsajt „The fake news machine : inside a town gearing up for 2020“ dokumentuje i analizira stotine internet stranica napravljenih u Velesu a čiji je osnovni cilj bio da doprinesu pobedi republikanskog kandidata manipulisanjem informacijama.

Prema Đelalu Neziriju iz makedonskog Centra za istraživačko novinarstvo (Scoop), aktivnost fabrika lažnih vesti u Velesu teledirigovala je nacionalistička partija koja je prethodno bila na vlasti. „Naša istraga pokazuje da je operaciju koordinisala prethodna vlada. Iskoristili su jednu platformu mladih koja je već objavljivala lažne članke u oblasti zdravlja da prenosi političke stavove tokom parlamentarnih izbora u Makedoniji, pa zatim i tokom američkih predsedničkih izbora“, objašnjava Neziri. (izvor: „Veles, svetska prestonica lažnih vesti, RFI“ – link).

ILUSTRACIJA: IZBORI U UKRAJINI DESTABILIZOVANI LAŽNIM VESTIMA

Predizborna kampanja za predsedničke izbore u Ukrajini marta 2019, na kojima je pobedu odneo glumac Volodimir Zelenski, koji se smatra pro-zapadno orijentisanim, obeležena je kampanjama dezinformisanja koje su nastojale da ga diskredituju.

Prema međunarodnom mediju DW (link), „lažne vesti na ruskom jeziku progutale su medijski prostor u zemlji“ tokom predizbornog perioda. DW procenjuje da su se najpopularniji lažni članci delili putem Facebook naloga sa približno 2 miliona pratilaca.

Tako je 5. januara, neposredno pre nego što će glumac Volodimir Zelenski najaviti svoju kandidaturu za predsednika, jedna Facebook stranica kojom upravlja bbccn.co objavila jednu lažnu vest kako bi ukaljala reputaciju kandidata. U pomenutom članku se tvrdilo da je ukrajinski tužilac Jurij Lucenko podneo krivičnu prijavu protiv Zelenskog zato što je ovaj nameravao da obori ustavni poredak. Taj članak izazvao je preko 20 000 reakcija na internetu iako je jasno da je ta glasina zapravo manipulisanje informacijom: nijedna tužba nije podneta protiv glumca.

Takođe, novinari koji se bave proveravanjem činjenica otkrili su da se jedan vebsajt lažno predstavljao kao vebsajt kandidata Zelenskog. Na tom sajtu je između ostalih objavljena izmišljena izjava Zelenskog po kojoj je on želeo da ruski učini zvaničnim jezikom u Ukrajini, iako to nije bila namera kandidata.

U članku „Is Ukraine’s presidential election threatened by fake news“ DW podrobnije piše o kampanjama dezinformisanja koje su pokušale da spreče pobedu kandidata iz redova civilnog društva.