Veliki broj medija u Crnoj Gori se suočava sa problemima finansijske održivosti i političkih pritisaka, a primećuju se trend opadanja kvaliteta profesionalnih standarda i ranjivost prema govoru mržnje, dezinformacijama i propagandi (1). Značajan izvor dezinformacija i propagandnih kampanji su mediji iz istog govornog područja, uglavnom tabloidi iz Srbije (2), čija štampana izdanja se prodaju širom Crne Gore. Politički pritisci su izuzetno jaki, što se vidi iz javnog servisa Crne Gore (RTCG), čiji prelazak iz državne medijske organizacije u pravog emitera javnog servisa još uvek nije završen (3). Najbolje razvijeni nacionalni mediji pokažuju znakove potencijala za istraživačko novinarstvo, kao i specijalizovano izveštavanje (4), a u ovoj oblasti se ističu Digitalni forenzički centar, Centar za istraživačko novinarstvo i Raskrinkavanje.

Među državama Zapadnog balkana, Crna Gora ima najnižu poziciju na svetskoj listi medijskih sloboda Reportera bez granica. Izveštaj navodi da vlasti nastavljaju da maltretiraju medije i profesionalne novinare dok glavni slučajevi nasilja nad novinarima ostaju nekažnjeni (5). Fridom haus takođe navodi da neki od najistaknutijih fizičkih napada na istraživačke novinare ostaju nerešeni, dok novinari uopšte često prolaze kroz samocenzuru kako bi izbegli pretnje, politički pritisak, skupe tužbe za klevetu ili gubitak radnog mesta (6).

Iako je stanje medijske pismenosti u Crnoj Gori nepovoljno, mogu da se očekuju poboljšanja na srednji i dugi rok, zato što je Crna Gora sprovela neke pionirske napore u regionu na polju uvođenja medijske pismenosti u obrazovni sistem. Prema IPSOS-u, većina građana tvrdi da veruje medijima. Većina njih svakodnevno prati televizijske vesti i veruje da je ovo medij koji daje ispravne i potpune informacije (7).