DEFINICIJA

Pojam zvanične istorije, koji ugrožava i same temelje istoriografije, povezan je sa konceptom manipulisanja činjenicama a samim tim i sa „lažnim vestima“.

Zvanična istorija, kao „kolektivno sećanje“ ili „nacionalno sećanje“, je istorijska pripovest kojom nacije kroje svoju prošlost. Zvanična istorija oscilira između činjenica, laži i mita. Pjer Nora smatra da pojavi zvanične istorije doprinose dva činioca: školski programi i politički rituali (komemoracije, spomenici, memorijali…)2. Zvanična istorija ujedinjuje ljude unutar nacije ali i doprinosi usponu ratobornih nacionalističkih pokreta.

Na primer, zvanična istorija Izraela tvrdila je do 1980ih godina da je stvaranje države Izrael 1948. bilo plod herojskog rata Davida (jevrejska zajednica) protiv Golijata (arapske zajednice). Kasniji istoričari ponovo su tumačili ovu zvaničnu verziju podvlačeći da su stvarni istorijski događaji bili mnogo nijansiraniji i da je rat 1948. između ostalog izazvao progon arapskog stanovništa sa teritorije.

Još jedan vid tumačenja istorije povezan je sa lažnim vestima: negacionizam. Ova ideološka struja smatra da je istorija Holokausta ili genocida nad Jermenima tek rezultat varljive dokse koja navodno lažira događaje koji se nikada nisu desili. Dovodeći u pitanje i samo postojanje gasnih komora, negacionisti su u raskoraku sa većinom istoričara. Zbog toga negacionizam ne koristi naučnu metodu i pre se može povezati sa teorijom zavere.

Negacionizam se nedavno ponovo našao u središtu zbivanja kada su osobe koje su preživele Holokaust pozvale Marka Zakerbega, generalnog direktora Facebook-a, da ukloni revizionističke sadržaje deljene na toj društvenoj mreži.

ILUSTRACIJA: HEGEMONSKA RETORIKA ZAPADA O BALKANU

Istoričarka Marija Todorova analizirala je otkriće Balkana od strane Zapada, razvoj „balkanizma“ i hegemonsku retoriku Zapada o svom istočnom alter-egu^[1]. Todorova pokazuje da je Zapad razvio „istorijski mit“, srodan lažnim vestima ili govoru mržnje, koji se uvrežio u medijima i mišljenju zapadne civilizacije. Prema ovoj retorici koju su započeli evropski putnici krajem 17. veka, Balkan je potpuno „različit“, tj. egzotičan, ili „necivilizovan“ i „varvarski“. Ova vizija stanovnike Balkana označava kao „okrutne, surove, nestalne, nepredvidive“^[2].

Nakon balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ovaj stereotip doveo je do stvaranja neologizma „balkanizacija“ koji je dobio na životnosti i snazi tokom devedesetih godina, a posebno za vreme rata u Jugoslaviji. Tokom ovog rata, na Zapadu se pojavio novi talas karikatura i lažnih vesti o Balkanu, po kojima su navodno Srbi „igrali fudbal odsečenim glavama“, po rečima nemačkog ministra odbrane, koje su preneli mediji (Le Mond diplomatik/Le Monde diplomatique, april 2019.); ili da su Srbi spaljivali žrtve u „pećima sličnim onima korišćenim u Aušvicu“ (Dejli Miror/The Daily Mirror, 7. jul).

U svom istraživanju provedenom po završetku sukoba, američki novinar Danijel Perl (Vol Strit Žurnal/The Wall Street Journal, 31. decembar 1999.) dekonstruiše ove informacije jednu po jednu.

1. Milica Bakić-Hajden i Robert M. Hajden, “Orientalist Variations on the Theme ‘Balkans’: Symbolic Geography in Recent Yugoslav Cultural Politics”, Slavic Review 51 (proleće 1992.), str. 1-15. ↑

2. Marija Todorova, op. cit, str. 119. ↑

DEFINICIJA

Danas se nauka i naučne metode logičkog dokazivanja dovode u pitanje u kontekstu širenja lažnih vesti na internetu. Lažne vesti napadaju teme oko kojih postoji naučni konsenzus i stvaraju konfuziju, a to čine i po pitanju životne sredine, zdravlja ili hrane.

Internet se danas pretvorio u raj za kreatore lažnih vesti, koji koriste brzinu mreže da plasiraju sadržaje bez ikakve naučne osnove. Radi se kako o industrijskim lobijima, tako i o teoretičarima zavere, prevarantima koji prodaju „čudesna terapeutska rešenja“. Postoje i brojni manipulatori informacijama koji koriste strahove i nedostatak naučne kulture stanovništva. Ta demagogija je utoliko opasnija što lažne vesti često preuzimaju – namerno ili nenamerno – politički čelnici i mediji. Tako dolazimo u eru post-istine, kada postaje veoma teško razdvojiti istinu od laži, naučnu informaciju od manipulacije tom informacijom.

ILUSTRACIJA: DA LI JE 5G MREŽA UNIŠTILA DRVEĆE U SRBIJI?

Ako je verovati ovoj fotografiji napravljenoj u Aleksincu u Srbiji i objavljenoj u Facebook grupi „Udruženi građani Srbije“, „drveće je popadalo zbog 5G mreže“. Ova fotografija se pojavila i u drugim grupama u Srbiji poput Facebook grupe „STOP 5G mreži u Srbiji“.

Ova „vest“ je lažna. Prema sajtu Raskrikavanje.rs koji ju je razotkrio, drveće nije uništila 5G mreža. Fotografija je napravljena prilikom renoviranja ulice u sklopu opštinskih radova grada Aleksinca. Nijedna studija do sada nije dokazala da je 5G mreža štetna po naše zdravlje i zdravlje planete.

5G mreža je takođe predmet jedne teorije zavere koja dovodi u vezu ovu tehnologiju sa pandemijom koronavirusa. Ova masovna zavera svetskih razmera pretenduje da postoji povezanost između razvoja 5G tehnologije i pojave virusa. Neki Facebook statusi se zadovoljavaju uspostavljanjem veze između 5G i bolesti, dok drugi smatraju da tehnologija služi za „aktiviranje virusa proizvedenog u laboratoriji u Vuhanu“, ili u pandemiji vide „izgovor za razvijanje smrtonosne vakcine koje će pokrenuti 5G zračenje“. Sve te priče su u stalnom razvoju. One počinju od zajedničke mašte, ali svetom se šire u raznim varijacijama.

Istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Kvinslendu su razotkrili tok širenja ove teorije od januara do 12. aprila 2020. Njihova analiza je pokazala razvoj glasina od nastanka u već postojećim konspiracionističkim grupama, sa ograničenim dometom, do širenja od strane poznatih ličnosti iz sveta estrade, sporta i medija, preko prosleđivanja kroz najraznovrsnije zajednice.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava javno mnjenje na glasine putem svog mehanizma za proveravanje činjenica napravljenog za borbu protiv lažnih vesti vezanih za Covid-19. Ovaj mehanizam demantuje i dekonstruiše zaveru i objašnjava: „virusi se ne prenose radio-talasima ili mobilnim mrežama. Covid-19 se širi u mnogim zemljama koje nemaju mobilnu mrežu 5G. Covid-19 se prenosi respiratornim kapljicama koje izbacuje zaražena osoba kada kašlje, kija ili govori. Možemo se zaraziti i dodirivanjem zaražene površine, a nakon toga, očiju, usta ili nosa“ (izvor: Coronavirus disease advice for the public: Mythbusters).

DEFINICIJA

Govor mržnje na internetu stigmatizuje poreklo, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, versku pripadnost ili pogled na svet neke manjine, da bi na nju usmerio neprijateljstvo i diskriminaciju. Internet doprinosi masovnom širenju govora mržnje time što podstiče oslobađanje kroz odsustvo direktne konfrontacije. Zato na internetu sadržaji puni mržnje privlače veću pažnju i više se dele.

Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za pitanja manjina u saopštenju za medije od 27.02.2020, ističe da su u poslednjih deset godina sektaštvo i govor mržnje na digitalnim platformama doprineli usponu nasilnih ekstremnih grupa i porastu broja zločina protiv verskih i etničkih manjina, uključujući migrante. Stručnjak takođe analizira činjenicu da što se govor mržnje više širi na društvenim mrežama, više i postaje deo dominantnog načina razmišljanja i stvara okruženje koje je tolerantnije na nasilje prema manjinskim zajednicama.

ILUSTRACIJA: LAŽNA VEST O MIGRANTIMA U BOSNI I HERCEGOVINI

„Migranti napali maloljetnika u blizini sarajevske železničke stanice“. Ovu glasinu su preuzeli skoro svi mediji u Bosni i Hercegovini 2019. godine.

Istraga sarajevske policije je pokazala da se radi o manipulaciji informacijom sa ciljem raspirivanja mržnje među zajednicama unutar ove države.

Ovaj govor mržnje se pojavio kada je jedan od najposećenijih vebsajtova u zemlji, Klix.ba, objavio vest o sumnji da su migranti napali sedamnaestogodišnjaka u Sarajevu, ilustrovanu fotografijom koja prikazuje osobu pretučenu u mračnom prolazu. Međutim, policijska istraga je pokazala ne samo da napad nisu izvršili „migranti“, već da se nije ni desio na mestu koje je naveo pomenuti vebsajt – u blizini železničke stanice.

Ova stigmatizacija migranata lažnim vestima je česta na Balkanu i možemo je naći kako u novinama, tako i na društvenim mrežama.

DEFINICIJA

Proveravanje činjenica (fact-checking) je tehnika kojom se u realnom vremenu proverava istinitost brojki koje u medijima prikazuju političari i stručnjaci. Proveravanje činjenica omogućava procenu nivoa objektivnosti medija pri obradi informacija.

Proveravanje činjenica je postalo sveprisutna praksa poslednjih godina, a pojavilo se kao sredstvo za borbu protiv širenja lažnih vesti. Proveravanje činjenica je neophodno imajući u vidu vrtoglavi razvoj digitalnih tehnologija i društvenih mreža. Naime, u lavini publikacija koje proizvode korisnici (svakog minuta se na Twitter postavi 350 000 tvitova), proveravanje činjenica (fact-checking) bi trebalo da omogući odvajanje istine od laži.

Danas je proveravanje činjenica demokratizovano zahvaljujući softverima. Ono je čak postalo automatizovano od 2013, pojavom robota osmišljenih da samostalno obavljaju ovaj posao, bez ljudske pomoći. Ako se lažne vesti, „fabrike trolova“ i masovne obmane štite društvenim mrežama, digitalni giganti poput Facebook-a takođe imaju pristup proveravanju činjenica od 2016.

Jedna od prvih platformi za proveravanje činjenica na svetskom nivou je NVO Science Feedback, članica „Međunarodne mreže za proveravanje informacija“ („International Fact-checking Network“) ali i programa „Vaccine Safety Net” Svetske zdravstvene organizacije. Cilj platforme je da stavi naučnike u prvi plan borbe protiv dezinformacija. Misija organizacije je da se zalaže za internet na kome će korisinici lako pristupati pouzdanim naučnim informacijama, posebno u oblasti zdravlja i klime, dva hitna društvena izazova koji su meta neprekidnog toka lažnih vesti. U tom cilju, ova NVO pokreće zajednicu od 400 naučnika koji primenjuju rigoroznu metodu provere najpopularnijih članaka. Od 2018. do danas, dva „Science Feedback“ vebsajta (Climate feedback i Health Feedback) imaju 1,8 miliona pregleda.

ILUSTRACIJA: PROVERAVANJE ČINJENICA NA BALKANU

Izveštaj Saveta Evrope o medijskom okruženju na Balkanu ističe da se ovaj region masivno suočava sa „lažnim vestima, govorom mržnje i zamkama za klikove čija je posledica veliki pad poverenja stanovništva u medije“.

Centar za demokratsku tranziciju (CDT) potvrđuje prisustvo lažnih vesti: na osnovu analize blizu 500 članaka iz 200 regionalnih medija, ova organizacija zaključuje da su skoro svi internet mediji objavili bar po jednu lažnu vest u poslednjih šest meseci.

U regionu postoje četiri najvažnije organizacije za proveravanje činjenica i to u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji:

1. Raskrinkavanje.ba

2. Raskrinkavanje.me

3. Metamorphosis Foundation

4. Istinomer

Ove četiri organizacije su pojačale svoje istraživanje i saradnju u okviru priliva lažnih vesti tokom pandemije koronavirusa. One su sada deo Facebook programa za proveru činjenica i borbu protiv dezinformacija koji broji 70 akreditovanih organizacija za proveravanje činjenica iz celog sveta. Facebook će članke koji se označe kao lažni prebacivati na dno liste aktuelnosti. Ovom tehnikom se budući pregledi lažnih vesti u proseku smanjuju za preko 80%.