DEFINICIJA

Tema životne sredine česta je meta lažnih vesti, koje izmišljaju „klimatski skeptici“. Ovaj negacionistički pokret poriče stvarno stanje globalnog zagrevanja, iako ga je pre više od 20 godina dokazala međunarodna naučna zajednica.

Na taj način su naučne činjenice o ekologiji zatrpane neprekidnim protokom lažnih vesti i aproksimacija. Viralno širenje ovih lažnih vesti o životnoj sredini je očito: procenjuje se da je polovina podeljenih informacija na tu temu na internetu lažna, obmanjujuća ili potpuno nedokazana. (izvor: Stefan Fukar, „Budućnost klime: istraga o klimatskim skepticima“, 2015.).

Iza kampanja dezinformisanja o životnoj sredini uglavnom se kriju industrijski lobiji ili države koje ih brane. Naime, najveće kompanije (naftna, automobilska, prehrambena industrija, itd.) opiru se ekološkoj tranziciji za koju smatraju da koči rast. Ove industrijske sile imaju uticaja na javne rasprave gde svoje klimatski skeptične narative često kite naukom. Grupisane u krugove uticaja, one šire u medijima i među institucijama izveštaje, beleške i grafikone koji teže da dovedu da pitanje važnost čovekovog uticaja na ekološku krizu. Ove teorije, koje se šire sa ciljem manipulacije, imaju odjeka u javnom mnjenju čije je poznavanje nauke često ograničeno.

Ova struja klimatskih skeptika svoje predstavnike ima i među najmoćnijim svetskim liderima. Tako je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da „nema dokaza da je ljudska aktivnost izazvala klimatske poremećaje“, dok je njegov američki kolega Donald Tramp otišao još dalje i globalno zagrevanje nazvao „maskaradom“.

Naspram takvog manipulisanja informacijama, švedska aktivistkinja Greta Tunberg neumoljivo konstatuje: „teorije zavere, poricanje činjenica, laži, mržnja prema deci čije se delanje zasniva na naučnim osnovama: sve se to dešava jer neke odrasle osobe, koje se plaše promene, nipošto ne žele da se govori o ekološkoj krizi.“

ILUSTRACIJA: RUSKE LAŽNE VESTI O GRETI TUNBERG

Rusija i mediji pod uticajem Kremlja šire lažne tvrdnje kako bi diskreditovali jednu od ključnih figura ekološkog pokreta: švedsku aktivistkinju Gretu Tunberg.

Popularni ruski tabloid Argumenty i fakty je na primer objavio antisemitsku teoriju zavere o švedskoj aktivistkinji u kojoj tvrdi da „aktivnosti Tunberg finansiraju i podržavaju fondacije Open Society Džordža Sorosa“ ali i da je „jahta s nultom emisijom (CO2) kojom je Tunberg došla u Njujork sagrađena po nalogu jednog od predstavnika klana Rotšild“. U članku „The Russian Bear Is Spooked By Greta The Eco-Activist“ (link) vebsajt RadioFreeEurope podrobnije se osvrće na ove teorije zavere usmerene protiv mlade ikone ekološkog pokreta.

MEHANIZAM LAŽNIH VESTI KLIMATSKIH SKEPTIKA

Klimatski skeptici dovode u pitanje postojanje, uzroke i posledice globalnog zagrevanja. Iako se optužuju za širenje lažnih vesti, oni su i dalje uključeni u javne rasprave (mediji, politika, obrazovanje…) i utiču na tretman ekološke krize. Oni šire nekoliko tipova lažnih vesti na temu životne sredine:

1. One koje za cilj imaju da diskredituju nekog sagovornika ili ekološki orijentisani medij
2. One koje pokušavaju da dezinformišu skrivanjem ili tumačenjem konteksta određenog događaja u vezi sa klimom
3. One koje se sastoje u reduciranju činjenica. Na primer, kada govore o ekološkoj krizi, oslanjaju se na samo jedan kriterijum, kao što je globalno zagrevanje, ne pominjući biodiverzitet i uzajamnu zavisnost (okeani, atmosfera, biodiverzitet, klima, voda…).