KLJUČNI POJMOVI

Za prepoznavanje lažne vesti potrebno je primeniti alate za proveru informacije u skladu sa sledećim pravilima:

1. Provera vebsajta na kojem smo pronašli informaciju. Kartice „pravni podaci“ ili „o nama“ generalno pomažu u određivanju vrste sajta koji konsultujemo (blog, humoristični sajt itd.). Ako je u pitanju društvena mreža, proveriti nalog koji je podelio/objavio informaciju (parodijski, institucionalni i sl.).

2. Pogledati datum objavljivanja informacije. U današnje vreme, informacija brzo stari ili je u međuvremenu već demantovana/proverena.

3. Proveriti identitet autora informacije (Novinar? Stručnjak za datu temu? Građanin?). Zapitajte se koji je njegov cilj, da nas informiše, podeli svoj stav ili da manipuliše nama?

4. Istražiti poreklo informacije. Gde je prvo objavljena? Na internetu se informacije često dele, objavljuju ali i deformišu, izvlače iz konteksta ili tumače. Zato je važno otkriti odakle dolazi informacija.

5. Postaviti prava pitanja, biti radoznao i sumnjati. Kritičko razmišljanje je najefikasnije sredstvo kojim raspolažemo u zaštiti od lažnih vesti i teorija zavere.

KONKRETAN SLUČAJ

Tokom predsedničke kampanje 2016, grad Veles u Makedoniji, je postao „svetska prestonica lažnih vesti“. Naime, pod uticajem moćnih država, stotinak mladih Makedonaca su napravili pravu „fabriku lažnih vesti“ čiji je cilj bio emitovanje lažnih vesti za američku javnost, putem interneta, kako bi na izborima pobedio Donald Tramp.

Ovi mladi ljudi su zarađivali skoro 10 000 evra mesečno za kreiranje lažnih naloga i izmišljanje svih vrsta članaka. Najčešće lažne vesti su imale za cilj diskreditaciju kandidatkinje demokrata Hilari Klinton i narušavanje njene reputacije glasinama. Lažna vest da je Barak Obama finansirao kampanju Hilari Klinton novcem ukradenim od veterana, pokrenuta u Velesu, je postala viralna u Sjedinjenim Američkim Državama.