TALMIL

1 – U ČEMU SE SASTOJI NOVINARSKO ZANIMANJE?

KLJUČNI POJMOVI

 

Novinar ima zadatak da pretraži i proveri informaciju, da je napiše i objavi u bilo kom vidu. Novinar je dakle pre svega redaktor, stručnjak za pisanje. Ali novinar takođe sveodoči, snima video i zvuk, intervjuiše, montira, formatira stranice… U ovo zanimanje spada veliki broj različitih funkcija: glavni urednik, reporter, montažer, fotoreporter… Novinar ujedno može i da izabere specijalnost (lokalne vesti, sport, ekonomija, finansije, politika…) ili ne.

 

O kom god vidu medija ili poslodavcu da se radi, novinari moraju da poštuju neka osnovna pravila (da uvek proveravaju izvore i informacije, da nađu ugao kako bi hijerarhijski organizovali informacije, da privuku pažnju čitaoca jednostavnim, živahnim i direktnim stilom) kao i stroga i precizna deontološka pravila (da poštuju dostojanstvo drugih, da imaju kritički pristup, proveravaju izvore…).

 

Status profesionalnog novinara dodeljuje se osobi kojoj je osnovno, redovno i plaćeno zanimanje rad u jednoj ili više dnevnih ili periodičnih publikacija, jednoj ili više novinskih agencija, na radiju, televiziji ili internetu, i kojoj je to osnovni izvor prihoda.

 

Rad novinara je od neophodan za informisanje građana. Novinarstvo se često smatra četvrtom vlašću, uz zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Pošto su mediji razotkrili brojne političke skandale, neke vlade pokušavaju da ograniče štampu u svojim zemljama.

 

 

KONKRETAN SLUČAJ

KRIK: Primer istraživačkog medija u Srbiji: https://www.krik.rs/

 

U Srbiji su novinari istraživačkog medija KRIK vodili brojne dokumentovane istrage o korupciji i organizovanom kriminalu u svojoj zemlji. Jelena Radivojević, jedna od šest novinarki KRIK-a, u intervjuu za Courrier des Balkans rekla je da glavni urednik Stevan Dojcinović često trpi vrlo teške napade od strane srpskih tabloida, koje finasira vlast.

 

Prema ovoj novinarki i njenim kolegama, vlada se posredstvom određenih medija trudi da diskredituje čitavu redakciju i neke osobe lično, optužujući ih na primer da su „strani agenti koji radi za druge zemlje“ ili objavljujući njihove privatne fotografije.

 

Iako novinari nikada nisu fizički napadnuti, jednoj novinarki je obijen stan a novinari su primali pretnje smrću na Facebook-u, dok počinioci nikada nisu ispitani.

 

Slučaj medija KRIK pokazuje rizike novinarskog posla i udare na slobodu štampe u Srbiji i svetu.