DEFINICIJA

Govor mržnje na internetu stigmatizuje poreklo, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, versku pripadnost ili pogled na svet neke manjine, da bi na nju usmerio neprijateljstvo i diskriminaciju. Internet doprinosi masovnom širenju govora mržnje time što podstiče oslobađanje kroz odsustvo direktne konfrontacije. Zato na internetu sadržaji puni mržnje privlače veću pažnju i više se dele.

Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za pitanja manjina u saopštenju za medije od 27.02.2020, ističe da su u poslednjih deset godina sektaštvo i govor mržnje na digitalnim platformama doprineli usponu nasilnih ekstremnih grupa i porastu broja zločina protiv verskih i etničkih manjina, uključujući migrante. Stručnjak takođe analizira činjenicu da što se govor mržnje više širi na društvenim mrežama, više i postaje deo dominantnog načina razmišljanja i stvara okruženje koje je tolerantnije na nasilje prema manjinskim zajednicama.

ILUSTRACIJA: LAŽNA VEST O MIGRANTIMA U BOSNI I HERCEGOVINI

„Migranti napali maloljetnika u blizini sarajevske železničke stanice“. Ovu glasinu su preuzeli skoro svi mediji u Bosni i Hercegovini 2019. godine.

Istraga sarajevske policije je pokazala da se radi o manipulaciji informacijom sa ciljem raspirivanja mržnje među zajednicama unutar ove države.

Ovaj govor mržnje se pojavio kada je jedan od najposećenijih vebsajtova u zemlji, Klix.ba, objavio vest o sumnji da su migranti napali sedamnaestogodišnjaka u Sarajevu, ilustrovanu fotografijom koja prikazuje osobu pretučenu u mračnom prolazu. Međutim, policijska istraga je pokazala ne samo da napad nisu izvršili „migranti“, već da se nije ni desio na mestu koje je naveo pomenuti vebsajt – u blizini železničke stanice.

Ova stigmatizacija migranata lažnim vestima je česta na Balkanu i možemo je naći kako u novinama, tako i na društvenim mrežama.