DEFINICIJA MEDIJSKE PISMENOSTI

Prema definiciji koju je potvrdio UNESKO, medijska pismenost ima za cilj da svakog građanina učini aktivnim, samostalnim i kritičnim prema svakom dokumentu ili medijskom iskazu koji mu je namenjen ili čiji je korisnik. Ova disciplina se odnosi na sve štampane, audiovizuelne ili elektronske medije, bez obzira na njihovu tehnološku formu (štampa, radio, film, TV, internet mediji, društvene mreže, digitalne platforme). Ona nije ograničena ni na jedan medijski žanr i pokriva celu lepezu komunikacija, bilo da se one odnose na informacije, polemiku, zabavu ili društvo.

UNESKO smatra da medijska pismenost treba da omogući svakom građaninu da ovlada jezikom medija i da se osposobi za tumačenje, izražavanje i komuniciranje putem medija. U tom smislu, medijska pismenost priprema pojedince da budu odgovorni građani, sposobni da doprinesu razvoju demokratskog društva.

Čini se, takođe, da je medijska pismenost usko povezana sa građanskim obrazovanjem. Način na koji mladi, budući građani, koriste medije velikim delom određuje njihov odnos prema društvu, slobodi izražavanja i kulturi. Zato medijska pismenost omogućava da preispitamo stereotipe, diskursne zamke, predrasude ili interpetacije poruka. U konačnici, cilj ove discipline je da podstakne predavače i mlade na bogat razvoj ključnih veština za razumevanje savremenih izazova i njihovo pozicioniranje kao aktivnih, kritičnih, kreativnih i solidarnih građana.

Možda su upravo učenici oni koji najbolje definišu medijsku pismenost. Razred koji je korisnik MIP programa u srednjoj školi „Pjer De Kuberten“ u Francuskoj je ovako rezimirao naučeno: „Živimo u društvu u kojem se svet tumači momentalno, a često i pogrešno. Sve se događa brzo, ponekad i previše brzo. Zbog brzine širenja društvenih mreža, produbljuje se jaz između tradicionalnih medija i stanovništva. Mi mladi, koji smo stalno konektovani na internet, najčešće prvi dobijemo informaciju a zatim je i prenosimo dalje. Zato moramo da naučimo kako da dešifrujemo medije i informacije. Upravo nama je potrebna medijska pismenost.“

PEDAGOŠKI CILJEVI MEDIJSKE PISMENOSTI

Veštine koje mladi treba da steknu

UNESKO je definisao 6 ključnih veština koje svaka mlada osoba treba da stekne kroz obuku o medijskoj pismenosti:

1. Razumevanje novinarskog posla i funkcionisanja medija
2. Pronalaženja pouzdane informacija i identifikacija izvora
3. Razvoj kritičkog duha i sposobnost analize informacije
4. Zaštita od lažnih vesti, teorija zavera i govora mržnje
5. Razumna i odgovorna upotreba digitalnih alata
6. Razumevanje društvenih izazova kako bi se donele prosvetljene demokratske odluke.

Veštine koje predavači treba da steknu

Obuka za predavače o medijskoj pismenosti ima sledeće pedagoške ciljeve:

1. Razumevanje da MIP omogućava građanima da postanu aktivniji, samostalniji i kritičniji u odnosu na medije i ostale forme komunikacije kojima su izloženi.
2. Razumevanje kako MIP omogućava preispitivanje stereotipa, diskursnih zamki, predrasuda ili interpretacije poruka.
3. Usvajanje činjenice da MIP može podstaći mlade iz različitih sredina da shvate savremene izazove i omogućiti im da se pozicioniraju kao aktivni, kritični, kreativni i solidarni građani.
4. Razumevanje razvoja medijske scene, ovladavanje načinom razgovora o medijima sa mladim ljudima i razvoja njihove svesti o odgovornoj i prosvetljenoj upotrebi „novih medija“.
5. Sticanje neophodnih pedagoških znanja za primenu MIP (smernice, ključni koncepti i razvoj discipline) uz posebno prilagođavanje mladoj publici.
6. Razvoj obavezujućih praktičnih aktivnosti, karakterističnih za MIP, u cilju lakšeg sticanja veština kod mladih i izrada vežbi korisnih za razvijanje građanskog izraza (poput medijskih kampanja na internetu)