SNIMITI TV DNEVNIK

Oprema: Za snimanje TV dnevnika, neophodno je unapred izabrati kameru (jednostavnu za korišćenje) ili doneti odluku da učesnici koriste svoje mobilne telefone. Moraćete takođe da pribavite softver za montažu (videti linkove ispod) i da podučite učenike osnovama video montaže. Zatim odaberite zajedno jedan ili više kanala za emitovanje (YouTube, društvene mreže...).

Potrebno vreme: Grupno snimanje TV dnevnika može da potraje nekoliko višesatnih sesija individualnog i grupnog rada.

Izbor tema:

Na početku treba organizovati sastanak redakcije na kome ćete izabrati ime TV dnevnika, teme kojima će se baviti, ali i formate (reportaža, intervjui, rasprava, blic vest) i uglove pristupa temama.

Podela uloga:

Tom prilikom ćete takođe moći da podelite uloge na „novinare“, „stručnjake“, voditelja ili voditelje, „tehničare“ (snimatelj, montažer) i time odgovoriti na sledeća pitanja: ko je zadužen za šta? kako svaki član redakcije treba da se pripremi za svoj zadatak (istraživanje, upitnik, reportaža, uključenje).

Šema i scenario:

Zatim treba izraditi šemu (tok emisije minut po minut), pomoći voditelju/voditeljki u pisanju teksta ili scenarija (celokupna emisija mora da bude napisana: uvod, najava tema, novinara, zaključak svakog formata, prelazi, odjava, zahvaljivanje...) koji mora da vežba vođenje emisije ne gledajući previše u papir.

Snimanje:

Snimanje se vrši unapred (a ne uživo) i po sekvencama kako bi se izbegla buka stolica, pokreta i održao ritam, na primer:

uvod-najava / tema 1/ zaključak- najava / tema 2/ zaključak/ uvod intervju/ intervju/ zaključak- najava/ tema 3/odjava TV dnevnika/ zahvaljivanje

na neutralnoj ili biranoj pozadini, sa dovoljno svetla i fiksnim prikladnim kadriranjem.

Montaža:

Zatim treba montirati sve elemente po redu kako bi se stvorila iluzija emitovanja uživo (ili tečnog nadovezivanja) poštujući šemu unapred ustanovljenu u softveru

Emitovanje

Najzad, kada se izradi vizuelni identitet (logo, naslov), TV dnevnik treba postaviti na internet, na primer na YouTube, ali i na društvene mreže ili intranet. Treba navesti ključne reči, umetnuti linkove prema drugim sadržajima i dodati kratak opis da privučete internet korisnike da pogledaju TV dnevnik.

SNIMITI KRATKOMETRAŽNI FILM, DOKUMENTARAC ILI REPORTAŽU

U video produkciji postoje različiti formati, kao što su:

• kratkometražni film (kratak igrani i scenarizovani video)
• dokumentarac (video istraživanje koje se bavi različitim aspektima određene problematike)
• reportaža (video koji se bavi jednom posebnom temom iz jedinstvenog ugla)

Oprema: Za snimanje videa nije nužno potrebna profesionalna oprema: digitalni fotoaparat, pametni telefon ili tablet su dovoljni.

Potrebno vreme: Grupno snimanje kratkometražnog videa može da potraje nekoliko višesatnih sesija individualnog i grupnog rada. Trajanje izrade videa može da se skrati snimanjem kadra-sekvence, ili snimanjem videa bez prekida, kako bi se izbegla montaža.

Izbor teme:

Pre nego što se pređe na faze neophodne za realizaciju samog filma, valja uputiti učenike u izabrano pitanje (temu) stavljajući im na raspolaganje materijal, dokumente da bi se stvorilo pogodno okruženje za dijalog na tu temu, i određujući zajedno sa mladima više mogućih načina obrade; istražujući i koristeći postojeće resurse; razrađujući poruku.

Na osnovu te poruke, valja zajednički napisati kratak tekst (jedna stranica) koji sažima ono što želimo da pokažemo u filmu. To je sinopsis, on poštuje narativnu šemu i jasno izriče završnu misao.

Forma:

• Format: Film od najviše dva minuta podrazumeva konciznost i efikasnost. Treba izabrati format: informativni video, reklama, skeč, trejler, fikcija, reportaža
• Scenario: Da bi se brzo realizovao, treba da bude što detaljniji. Zatim treba podeliti priču u nekoliko narativnih sekvenci, svaku sekvencu u nekoliko kadrova i razraditi storibord (storyboard).

1. Pre snimanja:

• Treba odrediti lokacije (skauting) i dekore, tekstove, dijaloge, kostime i rekvizite
• Treba takođe podeliti uloge u timu: snimatelj, montažer, pomoćnik režisera, režiser, inženjer zvuka (snimanje zvuka, muzička podloga...), glumci.

Treba se takođe dogovoriti i o tehnikama koje će se koristiti:

• za sliku: igrani film (glumci igraju u scenama), animacija predmeta (plastelin, lego, plejmobil, animacija fotografskih isečaka...), piksilacija (fotografija slika/slika), animirani slajdšou sa zvukom
• za zvuk: snimanje na licu mesta tokom snimanja, nakon snimanja (ponovno snimanje glasova), saundtrek (glasovi iz offa, komentari, muzika).

Neophodno je unapred pribaviti dozvole za korišćenje audio i video snimaka i za samo snimanje.

Da bi se olakšala montaža, svaki kadar može da počne klapom uz naznaku broja ili naziva sekvence, broja tejka.

1. Tokom snimanja, treba izabrati najzanimljivije tejkove i sačuvati sve tejkove na memorijskoj kartici ili kompjuteru.
2. Montaža se vrši u nekoliko faza:

• Učitavanje video i zvučnih fajlova, dodavanje efekata po potrebi, muzike (oslobođene prava), titlova (po potrebi), uvodne i odjavne špice.
• Zatim treba eksportovati konačni fajl montaže za prikazivanje. Konačni fajl filma može da se prikazivaju na sve načine (veb, videoprojekcija, televizija, itd.).

PRAKTIČNE VEŽBE

Ovaj nastavni dokument može da se iskoristi kao osnova za rad na video produkciji sa mladima.