KLJUČNI POJMOVI

To je strukturisani skup pretpostavki i argumenata kojima se manipuliše u cilju podrške nekoj priči, ideologiji ili diskursu kako bi izgledao skladno i logično. Ovakav diskurs pokušava da dokaže postojanje male grupe moćnika koji u tajnosti planiraju nezakonite i pogubne radnje čime utiču na tok događaja.

Teorija zavere tvrdi da je njen cilj razotkrivanje neke „istine“ i rešavanje neke „misterije“. U stvari se najčešće radi o obliku osporavanja zvaničnog diskursa i „sistema“, o kontradiktornom diskursu nepoverenja. Ove teorije usvajaju jedinstvenu i prostu viziju stvari (Dobro protiv Zla) u kojoj se zaboravlja složenost sveta.

Teorije zavere se obično pojavljuju nakon važnih i traumatičnih događaja (napadi, nesreće, ratovi, epidemije, ekonomske krize) kako bi im dale prosto i zadovoljavajuće objašnjenje.

KONKRETAN SLUČAJ

Primer teorije zavere: raspad Jugoslavije

Na Balkanu kruže najrazličitije glasine kojima se objašnjava raspad Jugoslavije 1991. U mnogim zemljama je vrlo rasprostranjen mit prema kojem je raspad nastao zbog mešanja i volje stranih sila. Neki navode da je CIA nastavila borbu protiv socijalističkih režima na Balkanu nakon pada Berlinskog zida 1989. Druge teorije optužuju Nemačku ili Vatikan, koji su se navodno urotili sa katoličkom Hrvatskom iz raznih razloga. U ovom slučaju, teorija zavere omogućava:

• Da se objašnjenje događaja pojednostavi, postane razumljivo i prihvatljivo svima.
• Da se sopstvena strana prikaže kao žrtva svetskih i regionalnih događanja i time stvori osećaj nepravde i bunta.
• Da se za važne političke događaje pronađe spoljni uzrok i tako se oslobodi svake vrste odgovornosti.

U stvari, istoričari tvrde da se, kao i u svim istorijskim događajima ovih razmera, radi o mešavini brojnih uzroka, od kojih je većina unutrašnja: ekonomska kriza koja je pogodila zemlju od naftnog udara 1979, zaoštravanje rivaliteta između republika i sl.