PREZENTACIJA VEŽBE

Cilj ove vežbe je da se učesnici podstaknu da koriste alatke za proveravanje informacije i da sebi postavljaju prava pitanja kada se nađu pred senzacionalnim informacijama.

Tokom ove vežbe, imaće zadatak da među nekoliko članaka/informacija na internetu prepoznaju one koji su lažirani i koje možemo svrstati među lažne vesti od onih koji se bave potvrđenim i proverenim informacijama. Osim toga, moraće da objasne prirodu tih lažnih informacija odgovorom na nekoliko pitanja kako bi se pokrenula šira debata o manipulisanju informacijom.

Moguće varijante:

• Na proveravanju može da se radi grupno ili individualno.
• Članci se mogu proslediti direktno učesnicima na računar (preko USB memorije ili mejlom) ili biti prikazani na ekranu pomoću projektora (u tom slučaju učesnici moraju da pronađu članak pre nego što ga svrstaju u lažne ili istinite vesti).

TOK VEŽBE

1. Priprema članaka: Faza pretrage i odabira članaka je važna jer će od nje zavisiti uspeh vežbe. Predstavljeni članci treba da podstaknu učesnike na analizu, razmišljanje i kritičko posmatranje. Preporučuje se da se izaberu iznenađujuće, ili čak senzacionalne, „prave“ informacije kako bi se učesnicima pokazalo da razlika nije uvek očigledna i da upravo zbog toga treba da joj pristupe kritički. Poželjno je izabrati raznovrsne lažne informacije, na primer lažne vesti iz oblasti nauke, politike, jednu koja se tiče neke poznate ličnosti itd. Ukoliko je moguće, ne bi trebalo da bude više od 6 članaka za analizu, kako vežba ne bi bila prezahtevna.

2. Priprema sale: Podeliti učesnike u grupe ili svakome pripremiti po jedan računar.

3. Podela članaka: Učesnicima treba dodeliti članke na kojima će raditi i koje će razvrstati u jednu od dve kategorije (lažna ili proverena i pouzdana informacija).

4. Proveravanje: Učesnici treba da primene metodu proveravanja informacije i novinarski postupak (videti „DOKUMENT 7 – Kritički pristup informaciji“). Ova metoda može se predstaviti pre vežbe ili učesnici mogu sami da izaberu način proveravanja informacije. Mladima ova metoda može i spontano da padne na pamet. Ako se ona ne objasni na početku vežbe, važno je ipak vratiti se na nju na kraju. Osim toga, pošto sada postoje brojni sajtovi za tzv. „fact-checking“, neke lažne vesti su sigurno već proverene. Učesnici mogu da ih iskoriste ali moraju da razumeju kako je informacija proverena i, ukoliko se radi o lažnoj vesti, koji je postupak korišćen.

5. Izlaganje: Kada se završi proveravanje, svako otkriva svoju podelu na lažne ili istinite vesti (moguće je prikazati članke na ekranu i pustiti grupe da kažu „lažna vest“ kada se radi o članku koji je rezultat lažne informacije ili „nije lažna vest“ za istinitu informaciju). U zavisnosti od grešaka koje su napravili učesnici, treba razumeti zašto su pogrešili i proveriti/ispraviti grešku. Takođe je moguće uvesti varijante izlaganja, tokom kojih se učesnici kreću, na primer da se u prostoriji postave na stranu shodno njihovom odgovoru (oni koji misle da je lažna vest desno, ostali levo) ili da se mladima daju papiri u boji koje će pokazati u zavisnosti od odgovora (crveni papir za lažnu vest, zeleni za proverene informacije).

6. Zaključak: Nakon toga, kako bi se otišlo još dalje u razmišljanju i pokrenula se debata, preporučuje se da se učesnicima postavi nekoliko pitanja, na primer:

• Koji je bio cilj ovih lažnih informacija (prevara, raspirivanje mržnje, promocija neke ličnosti, izborni cilj...)?
• Koji je postupak korišćen u ovim lažnim vestima (manipulisanje slikom, izvlačenje iz konteksta, izmena istinite informacije...)?
• Da li je rad na proveravanju dugo trajao i da li biste mogli da ga ponavljate u svakodnevnom životu?

Kroz ova pitanja se mogu uvesti i drugi pojmovi predstavljeni u nastavnim dokumentima, kao što je na primer fact-checking.

PRILAGOĐAVANJE VEŽBE ZA ONLAJN PRIMENU

1. Predavač pravi link na platformi za video konferencije ZOOM i šalje ga mladima (može da iskoristi i neku drugu platformu po svom izboru).
2. Kada ih okupi u istu „virtuelnu salu“, predavač deli mlade u grupe.
3. Predavač dodeljuje članke grupama.
4. Grupe napuštaju glavnu salu i ulaze u „privatne sale“ (moguće na platformi ZOOM). U njima grupe mogu da istražuju na internetu i razvrstavaju članke u kategorije „lažna informacija“ i „proverena i pouzdana informacija“. Svako može da radi za sebe i da komunicira sa ostalim članovima grupe putem četa ili video konferencije.
5. Izlaganje se odvija u glavnoj „virtuelnoj sali“. Tada predstavnici grupa, koje je unapred odabrao predavač, daju odgovore i objašnjenja u ime grupe.
6. Predavač može da se posluži napravljenim greškama da povede debatu i dotakne se pitanja lažnih vesti, mehanizama njihovog stvaranja i širenja, kao i njihovih ciljeva i uticaja.